Malo šta podstiče nesuglasice i preispitivanje veze kao što to čini rasprava o monogamiji. Sudeći po mom potpuno nenaučnom istraživanju, sigurno je da će parovi koji su na nekoj zabavi i koji su uz vino započeli razgovor o monogamiji, u jednom trenutku početi da raspravljaju veoma glasno i 40% parova će kući krenuti na ivici besa, makar ga pokazali samo udarivši vratima od automobila po dolasku kući.
Tven je napisao da postoje samo laži, proklete laži i statistika. Pa ukoliko volite brojeve, evo činjenica. Samo 5% sisara su monogami, mada to uključuje i vukove i dabrove. Ovo verovatno objašnjava zašto su vukovi toliko spremni da ubiju, a dabrovi uvek imaju nešto za glodanje.
Ali govoriti o tome ko jeste, a ko nije monogaman je zaobilaženje pravog pitanja. Poznati psihoterapeut Fric Perls uvek je govorio pacijentima: “Ako ne nisi stalno ono što jesi, onda si prevarant sopstvenog uma.”
Nije poenta zakleti se partneru ili svetu na monogamiju, time se promašuju poenta i polazna tačka. Početno pitanje za sve nas zato jeste: da lismo verni samima sebi, da li smo zaista odani samima sebi i da li ćemo ostati takvi bez obzira na put koji odaberemo?
Dok ne budemo spremni da budemo verni sebi, ne možemo biti ni drugima. Razmislite o tome, ako nismo ono što zapravo jesmo, onda ćemo se udaljavati od sebe, što se više budemo prilagođavali drugima.
Evo saveta. Mnogo pre nego što iko od nas prošeta do oltara, treba uvežbati svoje zavete pred ogledalom. Održite sva ona obećanja, koja ste obećali da ćete uraditi, volite i negujte, budite tu u dobru i zlu i vidite da li to možete iskreno učiniti sebi. I tada, samo tada bi trebalo da iznajmite smoking ili potrošite sav očev novac na venčanicu.
Naša sposobnost da verujemo svom partneru, deci ili kolegama je uslovljena našom verom u sebe. To ne znači da obožavate sebe, već je podsetnik da se u svim zapadnim religijama slobodna volja smatra božijim darom. Slobodna volja je način na koji nas Bog uči da budemo verni sebi, najboljem u sebi, i to je prvi korak ka veri u Božanstveno.
Znam da postoje ljudi koji će čitajući ovo pomisliti da je samo-monogamost samo još jedan način da se ispriča i probudi legeda o Narcisu. Ali istina u mitu o Narcisu nije da je on poznavao samo samoljublje, već da se osećao nevoljeno. I evo kako se poenta okreće. Narcis nikad nije osetio emocionalno sazrevanje samoljublja. Odsustvo ovog emocionalnog sazrevanja, nijedna druga ljubav nije mogla da izbriše i da uništi melanhoniju njegovog vakuma.
Samo-monogamost nije lak put. Ali niko nije pronašao svoj put u životu dok se nije osećao izgubljenim. A samo-monogamija je neophodno središte da se napravi korak napred, ka iskrenom povezivanju u bilo kojoj drugoj vezi. Tek onda možete reći: “Prihvatam.”
Autor: Noa Benšea/Izvor: Psychology Today Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović
