Učenje jezika počinje dok smo još u stomaku

Kategorija: Psihonauka

Nedavno sprovedeno istraživanje bacilo je novo svetlo na čudesan proces usvajanja jezika kod beba. Ispostavlja se da je prenatalni period mnogo važniji nego što se to ranije mislilo.

Posmatranjem dece koja su usvojena u inostranstvu nedugo po svom rođenju i koja su odrasla učeći različit jezik u odnosu na onaj kojem su bila izložena u majčinom stomaku naučnici su ustanovili da bebe mogu da čuju pre i nedugo nakon što se samim rođenjem promeni način na koji čujemo zvuk, što ideji „maternji jezik” daje sasvim novo značenje.

Istraživači su već neko vreme upoznati sa činjenicom da novorođene bebe preferiraju da slušaju iste glasove koje su slušale tokom prenatalnog perioda, kaže Ana Katler, psiholingvista i profesor na Marks institutu za mozak, ponašanje i razvoj na Univerzitetu u Zapadnom Sidneju, Australija.

Novorođene bebe mogu da prepoznaju glasove koje su slušale tokom poslednja tri meseca trudnoće, a zato što ti zvuci dolaze od njihovih majki, ove bebe više vole da slušaju glasove svojih majki nego nepoznatih ljudi. One, takođe, više vole druge jezike sa sličnim ritmom kao onim koje su slušale u stomaku, u odnosu na jezike koje imaju drugačiji ritam. To se procenjivalo tako što se merilo koliko dugo su bebe sisale cuclu koja je specijalno dizajnirana za svrhe ovakvog merenja.

Dr Katler kaže da se ranije mislilo da bebe ne mogu da nauče foneme – najmanje jedinice glasa koje tvore reči i jezik, a po kojima se jedna reč razlikuje od druge – sve do starosti od šest meseci. Ali ovo istraživanje ozbiljno je poljuljalo tu pretpostavku.

U svom TED Talk-u iz 2010. godine, dr Patriša Kul sa Univerziteta u Vašingtonu opisala je svoje eksperimente, koji su pokazali da veoma male bebe mogu da razlikuju drugačije zvukove koji postoje u svim jezicima sveta. Ali, tokom druge polovine svoje prve godine, bebe više reaguju na zvuke koji su karakteristični za jezik kom su izložene i tako vremenom gube mogućnost razlikovanja zvukova kojima nisu okružene. Tako, beba koja raste slušajući japanski jezik, vremenom će izgubiti sposobnost da čuje suptilnu razliku između „la” i „ta”, dok beba koja odrasta uz korejski jezik, gubi sposobnost da čuje tri različita načina za izgovaranje zvuka kao „tal”, koje je karakteristično za holandski jezik.

U istraživanju koje je u januaru objavljeno u „Royal Society Open Science”, Džijun Čoj, doktorand na Maks Plank institutu za psiholingvistiku u Holandiji, i njegove kolege istraživali su na odraslima koji govore holandski – od kojih je jedan deo njih usvojen iz Koreje, ali niko ne govori korejski. Rezultati su pokazali da su ljudi rođeni u Koreji i usvojeni od strane Holanđana bili u stanju da nauče zvuke koje korejski jezik zahteva, i to značajno bolje nego kontrolna grupa, koju su činili Holanđani rođeni i odrasli u ovoj zemlji.

Ono što je posebno interesantno u vezi sa ovim efektom je to što on ne važi samo za one koji su usvojeni pre nego što su napunili 17 meseci, već i za one koji su usvojeni tokom prvih šest. Drugim rečima, jezik kom su bebe izložene pre rođenja i u prvim mesecima života uticao je na percepciju i produkciju zvuka, čak i onda kada se jezičko okruženje promeni, pre nego što bebe budu u stanju da same proizvode te iste zvuke.

Kristin Mun, profesor psihologije na Pacifik Luteranskom univerzitetu, koja se bavi proučavanjem novorođenčadi i usvajanja jezika, povezuje neke od ovih stvari sa sopstvenim iskustvom usvajanja. „Moja deca su usvojena po rođenju, pa spadaju u bebe koje su imale određeno iskustvo sve do samog rođenja, a nisu čula glasove svojh majki od rođenja pa sve do mnogo kasnije”, kaže Kun.

U studiji koja je objavljena 2012. godine, dr Mun i njene kolege pokazali su da su bebe rođene u Engleskoj i Švedskoj prvih par dana života različito reagovale na samoglasnike koji se koriste u njihovom maternjem jeziku u odnosu na one iz drugih jezika. Istraživači su se bavili moždanim odgovorima novorođenih beba, a u studiji koja je objavljena 2015. pokazali su da je mozak beba u stanju da razlikuje majčin glas od glasova nepoznatih ljudi u jednoj sekundi govora – izgovarajući reč „beba”.

„Zaključak je oduvek bio da bebe mlađe od šest meseci nemaju usvojenu fonologiju, nemaju apstraktno znanje o jeziku,” kaže dr Katler. Ali, prepoznavanjem foneme kao posebnog zvuka, čak i onda kada se taj zvuk javlja na različitim mestima u različitim rečima, jeste apstraktno mišljenje, smatra ona. Tako ovo istraživanje pokazuje da čak na veoma ranom uzrastu, mozak beba može da razlikuje različite paterne zvuka i da primeni te paterne godinama kasnije, za učenje kako da proizvedu zvuke koji godinama nisu bili deo njihovog svakodnevnog govora.

„Sposobnost generalizacije i izvlačenja apstraktnih zaključaka iz podataka je najvažniji kvalitet ljudskog uma,” kaže dr Katler i dodaje da je to ono što nas čini ljudima.

Bebe i deca nakon rođenja savršeno mogu ovladati novim jezikom, ali učenje koje se odvija prenatalno  otkriva fascinantne procese usvajanja jezika i razvoja mozga, koje možemo podstaći pevušenjem, čitanjem naglas i pričanjem.

„Osnovna poruka roditeljima je da se ne zamajavaju idejama da svoju veoma malu decu forsiraju na učenje jezika. Jednostavno, radite one stvari koje su vam prirodne i lake,” kaže dr Mun.

Dr Katler savetuje roditeljima da pričaju sa svojim bebama: „Vaše bebe upijaju korisno znanje o jeziku čak i kada ne uče reči.” I zato bebe uživaju u društvenim interakcijama koje podrazumevaju da im se priča, ali istovremeno prikupljaju korisno znanje svaki put kad čuju govor.

Autor:  

Izvor: New York Times

Prevod i adaptacija: Ina Borenović

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *