Tri intrapsihička musketara

Kategorija: Psihopriča

id-ego-superego

Gluvo doba noći, mala spavaća soba u relativno poznatom delu kosmosa.

Ego: Hej, pst, spavaš li?
Superego: Ne, što?
Ego: Nešto hoću da te pitam?
Superego: Pitaj me.
Ego: Znaš, ja baš volim da pišem. I zamišljam tako da pišem knjige i neke lepe stvari.
Superego: Da, znam.
Ego: E sad. Nekad zamišljam da sam pisac.
Superego: Ma idi, boga ti. Stvarno?
Ego: Je l’ me zezaš?
Superego: Ne još, nastavi.
Ego: Nego, tako kad zamišljam da pišem, uzmem da se uporedim sa nekim pravim piscem. Ili piscom. Eto vidiš da nemam pojma.
Superego: Ne držiš me budim u ovo doba da bih ispravljao tvoje gramatičke greške, e?
Ego: Ne, dobro. Pa, kad se uporedim sa nekim pravim piscem, ali pravim, znaš… Shvatim koliki sam tupadžija.
Id: Šta vi tu ćućorite? A da smažemo neku čokoladu? M?
Ego: Ne sad, čekaj, vidiš da razgovaramo kao odrasli.
Id: *pravi grimasu i posprdno ponavlja šta je Ego rekao*
Ego: Kad vidim kako se STVARNO piše, onda skontam da nikad neću biti pisac. Kako oni svašta znaju, toliko od istorije, umetnosti, znaju da opisuju ulice raznih svetskih gradova…
Superego: A ti to ne umeš?
Ego: Naravno da ne umem. Još sam zelen, zar ne?
Superego: Pa i da i ne. U tvojim godinama, neki veliki su već pisali.
Ego: Ali ja ne umem! Treba da pročitam još oko 200.000 knjiga da bih se za milimetar makao!
Superego: Tako je.
Id: Ma šta te briga, nabrljaj nešto, kao da neko danas ceni sadržaj, sve je forma, maco, onda neke atraktivne slike ubaci i idemo, hooopa, golotinja i to, to se prodaje, kakva književnost, umetnost, mesa mi daj!
Superego: E, ’aj ućutkaj ga, molim te, sad mi već ide na živce.
Ego: Malo o’ladi, Id.
Id: ČOKOLADA. I piški mi se.
Ego: Iš tamo. Nego, zašto ja ne umem u ovim godinama da pišem? Kako su drugi to umeli?
Superego: Pa ti drugi, pravi pisci, je l’, nisu sate, dane, godine svog života proveli ispred Facebook-a i Instagrama i Twittera i dangubeći uz serije…
Ego: Dangubeći? Šta, kao serije nisu neka forma umetnosti?
Superego: Nemam komentar.
Id: Što nas vraća na pitanje čokolade. I golotinje. Zajedno!
Ego: Stvarno smaraš.
Id: Ali ako sad poludim, možete da se slikate vas dvojica.
Ego: Nemoj onda da poludiš.
Superego: *uvređeno prevrće očima pa trepće* Dakle, tvoj problem je što bi da si nekakav genije, a nisi.
Ego: Pa, pojednostavljeno, da.
Superego: Kao i oko sedam milijardi ljudi na ovoj planeti.
Ego: Možda da probam nešto da napišem, pa…
Superego: Kao intrapsihička instanca u ovoj ličnosti koju opsedamo zadužena za moral i savest, savetujem ti da prestaneš da šiparički sanjariš i kreneš nešto konkretno da radiš. I bilo kakve papazjanije koje napišeš, pod izgovorom da su umetnost ili lični izraz, neću odobriti. Uostalom, jedino gore od toga da stvarno nisi genije jeste to da nisi genije, a da si ubeđen da jesi.
Id: Pfff, kao da je nekada nekome trebalo tvoje odobrenje, smešan si. Mi smo palili i žarili, bre, dok ti nisi ni postojao. Sećaš se kad smo onda smazali…
Superego (poluglasno): Složenije strukture kasnije se razvijaju…
Id: Buahahahaha, e stvarno si smešan, zapravo.
Ego: Dosta više! *udah, izdah, hvata se za koren nosa* Ima tu još problema. Kako bih, na primer, opisao scene seksa u nekoj knjizi?
Superego: Čekaj, stani. Ne znaš ni o čemu da pišeš, ni kako, ali znaš da će biti scena seksa?!
Ego: Pa…
Id: JESAM TI REK’O! To, bre, biće od tebe nešto.
Ego: Ma AKO ih bude. Uvek se zastidim kad ih čitam u nekoj knjizi.
Id: Jao, kako laže, bože me ti sačuvaj. Tri puta pročitaš te pasuse! I hoćeš da umreš od sramote ako ti neko gvirne u knjigu kad su „te“ stranice!
Superego: Dobro, pa to je u mojoj nadležnosti, ta sramota…
Id: Previše brbljate. I dosadni ste. A čokolada u kuhinji stoji, netaknuta.
Superego: Kakva, čoveče dragi, čokolada usred noći?! A šećer, a trans masti, kalorije, ugljeni hidrati…?
Id: Kako si zabavan. Podseti me da te nigde ne vodim, na žurke posebno.
Superego: Ti si primitivan!
Id: Ti si uobražena seljačina!
Ego: Dosta vas dvojica!
Superego: On je prvi počeo!
Id: Uuuu, bravo, majstore samokontrole!
Superego: Stvarno ste nepodnošljivi!
Ego: *zatvara oči i žmuri nekoliko sekundi* Gde smo ono stali?
Id: Kod čokolade.
Superego: Kod scena telesne ljubavi u knjigama.
Id: Mislio je na seks. *obraća se Superegu* Eto konačno se razumemo.
Ego: Ma misliću o tome kad još malo porastem.
Superego: Pa bogami, vreme ti je…
Id: Ne smaraj. Idi čitaj neke pravilnike ili tako nešto…
Ego: Dobro, dobroooo. Okej, hajde na spavanje.
Id: Čokolada. Mislim da ima i neko punjenje.
Ego: Od lešnika?
Id: Verovatno.
Ego: E pa sad moram da čalabrcnem, hoće mozak da mi pregori od ovih kasnonoćnih razmišljanja.
Id: Hajde, hajde, požuri.
Superego: Koji ste kreteni. A samokontrola? A disciplina? A logika – NOĆU SE NE JEDE ČOKOLADA.
Ego: Pa to je u tvojoj nadležnosti, zar ne?
Superego: JA ODBIJAM da učestvujem u tome.
Id: Uh, kako smo se prepali. *obraća se Egu* Ma daj, evo već čujem kako ustaješ iz kreveta, tapkaš bosim stopalima prvo po parketu, pa po pločicama… otvaraš vrata kuhinjskog elementa… i, ona je tu…
Ego: Ma neka ide sve dođavola…
Superego: Pa tamo će i da ode ako…
Ego: Molim te, ćuti. Ne pomažeš.
Id: Lakše je da ustaneš nego sa njim da se raspravljaš, znaš kakav smarač ume da bude…
Ego: Da… No… Pisanje… čokolada… zbunjen sam.
Id: Znaš, mili, da je šećer gorivo za mozak…
Ego: Da…
Superego: Ne usred noći!
Ego i Id: ĆUTI!
Ego: *ustaje iz kreveta, tapka bosim stopalima po parketu, pa po pločicama… Kuhinja, element, čokolada… Nije sa lešnicima… ali koga briga, KOGA JE IKADA BILO BRIGA*
Id (tiho): Hahahaha, eto ko je gazda ovde!

*         *          *

Nekoliko dana kasnije…

Superego: Zamisli budala objavila na internetu ono što smo pre neku noć pričali!
Id: Mhmbzmz?
Superego: Pa ti opet nešto ždereš!
Id: *briše musava usta rukavom*: Ne, ja sam jedini ovde koji se zabavlja.
Superego: Je li čuješ šta ti kažem? Objavio je sve na internetu, Ego-manijak!
Id: Pa tuži ga za narušavanje privatnosti! Hahaha!
Superego: Misliš da…
Id: Gledaj, druže. On objavljuje šta mu se hoće. Današnji internet ti je takav, pa mu se može. Ja, s druge strane, radim šta hoću. Jedem čokoladu usred noći, dobijem uglavnom ono što tražim, često ODMAH. Ili SAD. A gde si ti, nesrećo? Na sajtu Blica se čudiš moralnom posrnuću omladine?
Superego: Omladina je danas stvarno… Ja nemam reči… I sve što…
Id: Š! Opet govoriš! Uzmi ovo! *pruža mu lizalicu*
Superego: Ali od ovoga zubi… Ja nisam oralno fiksiran…
Id: Ššššššš!
Superego: Jaooo… od vanile je…. Ooooo…

*KRAJ*

Autor: Ina Poljak

Comments

comments

7 Comments

  1. Bupsi kaže

    Protiv prirode se ne može … A priroda znaš da ti je svinjska . Dobro, nije da se nisi trudila. Gomilala si razne informacije, pokušavala da budeš intelektualna, držala razne dijete, farbala kosu, vežbala do iznemoglosti … Neke rezultate si i postigla . Ali, duboko u sebi znaš da je to sve na silu . Bocka te bajonet u leđa pa moraš napred. Inače bi pala i legla tu odmah u blato. I kad se pogledaš u ogledalo znaš da to nisi ti. Prava ti – to je ona debela lenja krava koja se naždere čokolade i 12 sati dnevno gleda serije . I ta prava ti zove i vuče k sebi, noću, kad nikog nema, u svoje smrdljivo, mekano i toplo blato . Duboko u sebi znaš da će pobediti . Protiv prirode se ne može …

    • Milutin kaže

      Tekst mi vise lici na ličnu projekciju nego što vodi nekom konstruktivnom zaključku…sve u svemu, iz tog razloga uvek treba težiti razlicitostima i bežati od identifikacije i generalizacije. Srećom, sloboda postoji samo ako postoji okvir.

  2. dandzi kaže

    drugarica i ja studiramo glumu i učimo na akademiji psihologiju stvaralaštva, pa mi je ptičica preporučila ovaj tekst, pa smo nas dve glumile…samo nam je bilo zeznuto jer smo se otimale koja će da bude id, pa smo pola pola.

  3. Psiholog(i)ja kaže

    ‘Sjajno i zabavno’ kaže moj id; ‘Vidiš lenjoguza ova je cura održala ideju da piše i super napreduje ovaj projekat’, znaš ko dobacuje,…a ego ti maše i šalje ti pozdrave! Originalna ideja,…možeš razraditi do romana,..:)

    • Jeeej, pozdrav i od mojih intrapsihičkih musketara i čekamo da nam se vas troje pridružite u nekom novom tekstu u (nadam se) bliskoj budućnosti! 🙂

      I.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *