Stvari koje ne treba govoriti ljudima koji se bore sa depresijom

Kategorija: Psihosaveti

stocksnap_ydqtzyx4x0

Depresija je stanje koje često nailazi ne samo na neprepoznavanje, već i nerazumevanje, a katkad i osudu. Mnogi od nas nemaju dovoljno informacija u vezi sa  teškoćama sa kojima se pojedini ljudi sreću, čak ne uviđajući razliku između depresije, tuge ili potištenosti.

Pojašnjenje i približavanje ovakvog problema važno je zbog svih onih ljudi koji ovakve teškoće imaju u iskustvu, ali svakako i zbog toga što omogućava uključivanje drugih važnih ljudi (porodice, prijatelja), kao adekvatan sistem podrške.

Ono što bi uvek trebalo da imamo na umu kada smo u kontaktu sa ljudima koji se bore sa depresijom, a kada želimo da im pomognemo, jeste to da ne govorimo neke od navedenih stvari koje su opisane u nastavku.

„Praviš problem ni oko čega”

Depresija i poremećaji raspoloženja često imaju širok raspon ekstremnih emocija. Ukoliko umanjujete ili banalizujete probleme sa kojima se ove osobe suočavaju, postoji mogućnost ne samo da osete da nemaju podršku, već i da su napadnuti. To može da dovede do daljeg povlačenja ili to pogoršanja njihovog stanja. Iako vi, vrlo verovatno, imate drugačiju perspektivu njihovog stanja, to ne menja činjenicu da su njihova osećanja zaista snažna što, zapravo, za njih i predstavlja problem.

Umesto toga, pokušajte da razumete da vaša perspektiva možda nije merodavna i pokušajte da budete saosećajni. Nastojte da razumete da raspoloženje ovih osoba može biti loše bez ikakve promene spoljnih faktora. Probajte da se poistovetite sa depresivnom osobom i stavite joj do znanja da razumete da je njihovo stanje nezavisno od spoljnih problema. Najvažnije od svega, pružite osobi podršku, bez osude.

„Sam(a) si kriv(a)”

Nemojte da govorite depresivnoj osobi da se suočava sa depresijom zbog sopstvenih postupaka. Baš kao i u slučaju nekih drugih teškoća sa kojima se ljudi suočavaju, poput stanja anksioznosti, ljudi koji su depresivni vrlo često nemaju pravo glasa. Istraživači pretpostavljaju da su poremećaji raspoloženja rezultat dejstva genetskih predispozicija i socijalnih faktora, što ukazuje na to da osobe nisu birale da prolaze kroz ovakvo iskustvo i ne treba ih tako ni tretirati. Umesto osuđivanja i optuživanja depresivne osobe da se ne bori dovoljno, ohrabrite ih da govore kakva je borba za opstanak kada sve deluje potpuno bezizlazno.

„Proći će”

Ne govorite depresivnoj osobi da će njena osećanja proći sama od sebe. Svako ovakvo stanje se menja u zavisnosti od ozbiljnosti i drugih, često nekontrolabilnih faktora. Iako neka istraživanja pokazuju da se neke depresivne osobe spontano oporavljaju, to ne mora uvek biti tako. Psihoterapijski ili medicinski tretman je često neophodan većini ljudi koji se suočavaju sa ovakvim teškoćama. Bilo da je u pitanju depresivno raspoloženje ili pak depresija, poželjno je da budemo na oprezu vezano za svoje stanje ili stanje naših bližnjih. Ljudi koji boluju od depresije se neretko suočavaju sa nerazumevanjem okoline, koja njihovo stanje ne prepoznaje kao dovoljno ozbiljno, te misli i govori kako će se osoba iz depresije „trgnuti” ili „treba nešto da radi” da ne bi imala vremena da bude depresivna.

Budite glas razuma koji će staviti do znanja svom prijatelju ili članu porodice da razumete da se suočavaju sa realnim problemom. Recite svom prijatelju da je depresija katkad vrlo teško stanje i da je sigurno teško i mučno suočavati se sa njom. Ohrabrite ih da potraže adekvatnu pomoć, a ako nemaju dovoljno informacija o problemima iz oblasti mentalnog zdravlja, možete im pomoći da ih pronađu.

„Šta je sa tvojim životnim stilom?”

Ne tražite „dežurnog krivca” za probleme svog prijatelja ili člana porodice. Naravno, neke okolnosti ili postupci imaju uticaj na naše raspoloženje, ali ni savršeno izbalansiran život ne bi imao moć da nas nas u potpunosti sačuva od svih uzroka depresije. Loše životne odluke često mogu biti posledica depresije, a ne njen uzrok. Pravljenje različitih životnih izbora u budućnosti će pomoći vašoj dragoj osobi, ali oni prvo treba dovoljno da se oporave i osnaže kako bi mogli da budu motivisani da donose promišljene odluke.

Umesto preispitivanja životnog stila osobe sa depresijom, saosećajte i naglasite stvari koje mogu da im pomognu. Podsetite ih da male odluke mogu da budu korisne za oporavak. Ponuda za šetnju je bolji izbor od kritikovanja – ma koliko delovalo dobronamerno – njihovih odluka. Podsetite ih da će mali koraci pomoći u oporavku, ali da će nekada adekvatan psihoterapijski ili medicinski tretman biti neophodan.

„Bolje biti depresivan nego…”

Minimiziranje problema depresivne osobe može da izgleda kao da im dajemo neku drugu perspektivu, ali u stvari dovodi do toga da depresivna osoba može da ima utisak da drugi misle da ona preteruje, da je previše osetljiva ili da izmišlja svoje stanje. Dok osobe koje nisu depresivne mogu lakše da promene svoju perspektivu i stav, kod depresivnih osoba je otežano razmišljanje koje dovodi do ovih procesa.

Umesto što podsećate osobu sa čime sve ne treba da se suočava, pokušajte da saslušate njene brige i uvažite činjenicu da je depresija zaista teško i mučno iskustvo. Pokazivanje zainteresovanosti i brige za depresivnu osobu je mnogo korisnije i neće dovesti do toga da osoba pomisli da su njeni problemi minimizovani ili čak banalizovani.

stocksnap_3rwiol09qm

„Misli pozitivno”

Iako se razni mentalni procesi konstantno odvijaju u mozgu, oni najčešće nisu kontrolabilni. Istraživanja pokazuju da su problemi sa depresivnošću (ali i nekim drugim psihičkim teškoćama) povezani sa hemijskom neravnotežom u mozgu. Uzimajući u obzir ovaj podatak, mozak osobe koja boluje od depresije nema kapacitet da se bavi pozitivnim mislima i pozitivnim osećanjima. Ovo ne polazi za rukom ni onima koji su daleko funkcionalniji u svakodnevici, jer kako smo pomenuli, to nije stvar voljne kontrole. Iako takav savet često možemo čuti u poslednje vreme, to nije nešto što će osobi sa ovakvim teškoćama pomoći.

Umesto što ćemo osobi koja se bori sa depresivnošću reći da misli pozitivno, poželjno je da joj kažemo da je sigurno iscrpljujuće to što nije u mogućnosti da misli na drugačiji način ili sagleda stvari iz drugačije perspektive. Uvažavajući probleme depresivne osobe je od pomoći za samu osobu, jer što više ima znanja o tome kroz šta prolazi, biće opremljenija za njeno prevazilaženje.

„Da li si pokušao da se baviš sportom?”

Slično kao kod pozitivnog razmišljanja, vežbanje nije lek za probleme sa psihičkim teškoćama, već je aktivnost koja donosi pozitivne efekte na zdravlje uopšte. Vežbanje je korisno za podizanje raspoloženja, ali depresivnoj osobi može biti teško i da ustane iz kreveta, a kamoli da trenira.

Umesto što ćete predložiti vežbanje kao lek za depresiju, recite da verujete, iako bi to bilo korisno, da je sigurno teško pronaći motivaciju i energiju za trening. Uvažite da njihovo stanje svesti ima ogroman uticaj na samo postignuće u toku treninga, i da takva nova navika, poput vežbanja, neće biti dovoljna za prevazilaženje depresije. Ponudite svoje društvo za brzu šetnju, ili trčanje, ali bez sugerisanja da je vežbanje lek za njihovo celokupno stanje.

„Nađi novi posao”

Nađi novi posao je još jedna naizgled korisna sugestija koja to zapravo uopšte nije. Mnogi od nas znaju da nije lako raditi osam sati dnevno pod pritiskom ili u nezdravoj atmosferi i da bi nam promena posla i te kako bila korisna. Osim toga, iako stres i pritisci na poslu mogu da pogoršaju problem sa mentalnim zdravljem, nedostatak, ili manjak stresa, ili čak eliminisanje ovih nepovoljnih faktora ne mora da izleči ozbiljne probleme poput depresije.

Umesto ove rečenice, pokažite brigu da pritisak koji osećaju na poslu otežava oporavak od depresije. Uvažite njihove probleme, uključujući i stres na poslu, ali ipak naglasite to da potencijalno postoji fiziološki disbalans u mozgu koji ne mogu da kontrolišu i koji je prisutan bez obzira da li su spoljašnje okolnosti povoljne ili nepovoljne.

„Budi zahvalan/a na svemu što imaš”

Iako je stavljanje u širi kontekst nekada korisno, malo je verovatno da ćemo ovom rečenicom osobi sa depresijom ponuditi novu perspektivu – naprotiv; ona može da je navede da se oseća mnogo lošije ili da čak potkrepi osećanje krivice koje često prati ovakav problem. Osoba koja se bori sa depresijom se ne oseća samo loše, ona prolazi kroz kontinuirano mučno iskustvo, iz kog neretko ne vidi nikakav izlaz. Čak iako se osoba, nabrajajući pozitivne stvari u svom životu, koncentriše na pozitivno, to nije dovoljno za nekoga ko prolazi kroz ovakve teškoće. Pored toga, imajte na umu da je ova osoba najverovatnije mnogo puta, bezuspešno, pokušala da „izvuče” sebe iz depresije.

Umesto da sugerišete da je problem u životnom stavu osobe, jer sada možete pretpostaviti da to možda nije stvar slobodnog izbora, recite im da razumete da ih depresija sprečava u ostvarivanju nekih pozitivnih stvari u životu. Pokažite saosećanje da je sigurno teško kada se dešavaju situacije na koje nismo u mogućnosti da utičemo, i recite osobi da razumete da pokušava da se oporavi na najbolji način na koji ume. I verujte, oni zaista rade najbolje što umeju. Ponudite im pomoć i stavite im do znanja da ste tu. Nekada će to biti razgovor, nekada će biti dovoljno samo da ste prisutni.

„Svi imaju neki problem”

Izjednačavanjem depresije sa suočavanjem sa odgovornošću koje donosi život odraslih ljudi zapravo pokazujemo nerazumevanje za to šta je i kako zbilja izgleda depresija. Osoba koja ima odgovornost je u stanju da prevaziđe probleme radom na sebi i/ili na problemima. U trenucima kada poredimo neke druge životne probleme sa depresijom, ili je stavimo u isti koš sa nekim manje teškim stanjima ili problemima, ozbiljno rizikujemo da omalovažimo samu osobu ili sve ono sa čim se suočava i pokušava da prebrodi.

Umesto korišćenja rečenice „Svi imaju neki problem” prihvatljivije je da podsetimo osobu koja je depresivna da nije usamljena u svojoj borbi. Podsetite svoje prijatelje da je depresija realna, da je to fiziološki uslovljeno stanje koja pogađa mnoge ljude. I to je zaista tako. Upravo zbog toga što je depresija toliko rasprostranjena i, iako se čini da iz tog tunela nema izlaza, dostupnost tretmana je velika.

„Ne sažaljevaj sebe”

Ova rečenica takođe može da ukazuje na duboko nerazumevanje šta je to depresija i kako se i zašto ona javlja. Slika prave depresije može biti drugačija od osećanja tuge ili potištenosti, koje pre ili kasnije svi imamo u iskustvu i koje, radi postizanja poboljšanja, zahteva mnogo više od prihvatanja nekih nepovoljnih okolnosti ili, na primer, promene perspektive.

Pokušajte da ohrabrite prijatelja ili člana porodice koji se bori sa depresijom da osvesti da, imajući je u iskustvu, verovatno nije u stanju da razmišlja van depresivnog okvira, umesto što ćete mu reći da prestane da sažaljeva samog sebe. Recite mu da verujete da je teško kada se osoba nađe u takvom stanju u kome se oni nalaze, kada ima doživljaj nemoći ili kada sumnja u sebe i svoje kapacitete za prevazilaženje problema.

„Znam kako se osećaš”

Iako se čini da ova fraza može da bude od pomoći za vašeg prijatelja, zapravo se može protumačiti kao uvredljiva. Depresivno raspoloženje, koje svi pre ili kasnije imamo u iskustvu je potpuno drugačije od depresivnosti kao kontuniranog mučnog stanja, koje nekada može da traje i godinama, tako da izjednačavanje ove dve stvari može da bude vrlo štetno. Neretko se radi se o tome da se ljudi bore da osete bilo kakvu nadu mesecima, a to jedino možemo da znamo samo ako smo lično prošli kroz takvo iskustvo.

Ono što možete da kažete svom prijatelju ili bliskoj osobi koja se bori sa depresijom je da ste imali periode kada ste se osećali depresivno i da je bilo grozno, ali da vam to iskustvo, makar izdaleka, pokazuje koliko je njihovo stanje teško. Pokažite empatiju da je prolazak kroz složeniju i intenzivniju verziju vaših osećanja sigurno veoma naporno i bolno.

Sa druge strane, ukoliko ste i sami imali lično iskustvo sa depresijom, ljudima oko vas može biti od izuzetnog značaja da sa njima podelite vaša iskustva, ali uvek procenite koliko je osoba u tom momentu u stanju da primi. Nekada to neće biti mnogo. Nekim drugim danom će to možda biti malo više. Zato ne insistirajte na tome kako je bilo vama, već se fokusirajte na ono što se dešava ovde i sada – raspoložive resurse i podršku koju možete pružiti osobi koja se suočava sa depresijom koju je izuzetno teško nositi i živeti sa njom svaki dan.

Izvor: Lifehack  

Prevod i adaptacija: Nina Vukelić

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *