Kad/ako nam neko kaže da smo osetljiva osoba, retko kad to shvatimo kao kompliment. Pre kao poruku koja između redova ima „Previše dramiš”, „Sve te pogađa”, „Previše si emotivan/a” i slično. Činjenica je da su neki ljudi osetljiviji od drugih i žive sa tom svojom hronično povišenom sposobnošću da osećaju, kako na telesnom, tako i na emocionalnom nivou. Takva osetljivost nije nikakva mana niti poremećaj, već crta ličnosti. Prepoznata je i istraživana od 1996. godine, kad ju je prvi put objasnila dr Elen Aron.
Biti visokosenzitivna osoba (skraćeno VSO) nije isto što i biti introvert. Visoka senzitivnost više se odnosi na akutne mentalne, fizičke i emocionalne odgovore na sve draži koje nas okružuju, uključujući i one koji su unutar nas.
Ako biste, pre nego što nastavite sa čitanjem ovog teksta, hteli da proverite da li ste visokosenzitivna osoba, evo linka za samotestiranje pomenute dr Aron.
Visoka senzitivnost razlikuje se od uobičajenih nivoa senzitivnosti na mnogo suptilnih načina. VSO osobe ne samo da dublje obrađuju informacije, već se mnogo lakše i brže osete prestimulisanim, recimo, bukom ili haotičnim okruženjem. Zbog toga, oni najčešće izbegavaju TV emisije o nasilju i horor filmove, i više vole da se bave individiualnim sportovima u odnosu na grupne.
Neka istraživanja sugerišu da oni mogu intenzivnije reagovati na alkohol i kofein od ljudi sa prosečnom senzitivnošću. Mogu, takođe, preferirati da rade sami, radije nego u open-space kancelarijama. Ne vole kad moraju obaviti previše zadataka u kratko vreme; nakon radnog dana, najčešće im je potrebno da se osame i na taj način prorade sve što im se tog dana dogodilo. Neretko organizuju svoj život tako da imaju to vreme koje provode sami i u proradi svojih iskustava. I kao deci su im govorili da su preosetljivi ili da se lako uznemire.
Nije baš lako biti emocionalno reaktivniji od ostalih ljudi. Biti visokosenzitivna osoba može značiti da se lakše rasplačete ako verujete da ste doneli pogrešnu odluku ili da su vas drugi kritikovali. Ove osobe, takođe, kritiku često dožive veoma lično, i ako nešto pođe naopako, potrebno im je više vremena da to prevaziđu. Takođe, mogu biti skloniji doživljavanju anksioznosti i depresivnosti u odnosu na ljude sa tipičnim nivoom senzitivnosti. Kad se suočavamo sa simptomima ova dva stanja i ne uspevamo sami da se sa njima izborimo, preporučljivo je obratiti se stručnjacima. Na primer, profesionalci sa BetterHelp mogu pomoći.
Iako ove osobine opisuju i ljude koji nisu visokosenzitivni, VSO se češće mogu osećati nervozno ili razdraženo. Mogu mnogo brinuti o tome šta drugi misle o njima, te biti izrazito povređeni osećajem da su odbačeni ili da nisu ispunili sopstvena očekivanja. Osim toga, mogu se osećati nelagodno u grupama ili nesigurno u partnerskim odnosima, jer su zabrinuti oko toga kako će ih doživeti drugi ljudi i partneri.
Ipak, biti visokosenzitivna osoba nije samo izazobno; daleko od toga. S obzirom na to da oni doživljavaju svoje misli i osećanja dublje nego drugi ljudi, često mogu biti izrazito kreativni. Oni, takođe, i pozitivne emocije doživljavaju intenzivnije od drugih, a ne samo negativne. To ih može činiti veoma empatičnim i spremnim da pomognu ljudima, kao i sebi – kroz održavanje rutina samonege, kao što su balansirana ishrana, redovan san i vežbanje. Perceptivni su, usmereni na detalje i u mogućnosti da odmah prepoznaju promene u svom okruženju. Oni mogu biti među prvima koji će prepoznati nešto lepo ili, sa druge strane, opasno. Mogu, takođe, biti veoma savesni, te brinuti o tome da su ljubazni sa drugima. Postoje i nalazi koji kazuju da neretko imaju bogate, ispunjavajuće unutrašnje živote.
Otprilike jedna petina ljudi spada u kategoriju visokosenzitivnih, a nije teško zaključiti da je većina društvenih pravila, običaja i normi ponašanja prilagođena onima koji nisu. Iz tog razloga, biti visokosenzitivan može se činiti kao balast – neprestana borba da drugi razumeju kako je to biti drugačiji. Svako koga je nekad pogodilo kad mu/joj kažu da nešto shvata previše lično ili da su preosetljivi, odnosno povređeni nečim što „nije tako velika stvar”, može znati kako je biti visokosenzitivna osoba. Dobra vest je da se ova osobina ličnosti danas razume više nego ikada ranije, a to bi trebalo da dovede do boljeg razumevanja i prihvatanja ljudi sa tom osobinom.
Autor: Dr Loren Soeiro
Reference:
Aron, E.N. The highly sensitive person. (n.d.). Retrieved from https://hsperson.com/
Chan, A. L. (2014, February 26). 16 habits of highly sensitive people. Retrieved from https://www.huffpost.com/entry/highly-sensitive-people-signs-habits_n_4810794
GoodTherapy.org. (2015, November 12). 8 Ways Highly Sensitive People Make the World a Better Place. Retrieved from https://www.goodtherapy.org/blog/8-ways-highly-sensitive-people-make-the-world-a-better-place-1112157
Ni, P. (2017, November 5). 24 signs of a highly sensitive person. Retrieved from https://www.psychologytoday.com/us/blog/communication-success/201711/24-signs-highly-sensitive-person
Wachter, A. (2014, November 12). Advantages of being highly sensitive. Retrieved from https://www.huffpost.com/entry/advantages-of-being-highl_b_6141146
Izvor: Psychology Today
Prevod i adaptacija: Ina Poljak
2 Komentara
Upravo sam pročitala (novu) knjigu “Kako manje misliti”, koja opisuje ovakve ljude. Pronašla sam se, ali već davno i sama SREĆOM shvatila da nisam s Marsa, već sam jednostavno mala mimoza. Istovremeno sam vrlo snažna i zasad se nosim sa svim tim bombastičnim simulacijama oka, uha, kože, nosa, jezika i – mozga i srca…
Moj skor na testu je 22. I nekako sam prihvatila samu sebe da mi dosta stvari ili smeta ili im se teško prilagođavam. Na primer, već imam teške zavese koje mi pomažu da se smirim uveče, da meditiram u apsolutnom mraku.
Ali mi je najveći problem kako imati posao kao VS osoba?
Negde sam pronašla članak blogerke koja je VS i koja je radila skraćeno radno vreme i odustala od toga. Znači da se VS teško uklapaju u “od 9 do 5” režim i da li to znači da je bolje da ga ne započinjem nego odmah da tražim da radim nešto od kuće?