Prepoznajte motive i taktike manipulatora

Kategorija: Psihosaveti

Normalno je da svi želimo da zadovoljimo različite potrebe koje imamo, ali postoje ljudi koji se služe podmuklim načinima kako bi to postigli. Manipulatori to postižu varljivim, uvredljivim, indirektnim taktikama. Nekada deluju bezazleno ili čak ljupko i laskavo, kao da na svom umu imaju isključivo vašu dobrobit, ali u stvarnosti oni samo žele da postignu svoj prikriveni cilj. U drugim slučajevima, u osnovi manipulacije leži neprijateljski stav i kada se manipulatori koriste zlonamernim tehnikama, manipulacija uglavnom ima za cilj uspostavljanje moći. Nekada čak i ne shvatate da vas neko zastrašuje.

Ukoliko ste bili žrtva manipulacije tokom svog odrastanja, takođe može biti teško uvideti šta se dešava, pošto vam se sve čini već poznatim. Možda se javlja osećaj neprijatnosti, besa ili vam intuicija govori da nešto nije u redu, ali manipulator deluje tako ljupko i prijatan je prema vama, sve što kaže je razumno, pa na taj način ostavljate svoju intuiciju po strani i prepuštate se osećaju krivice i sažaljenja koji on u vama izaziva. Tada ste razoružani.

Ljudi koji se trude da udovolje drugima, neasertivni pojedinci zavisni od drugih ljudi, često imaju problem da se izjasne i nekome direktno kažu sve što žele i zato neretko koriste različite manipulativne tehnike kako bi dostigli svoj cilj. Takođe, isti ti pojedinci odličan su plen za manipulatore koji imaju narcisoidnu, graničnu ličnost, sociopate, i druge poremećaje ličnosti, uključujući i zavisnike.

Manipulativne taktike

Omiljena oružja manipulatora su: krivica, kukanje, poređenje, laganje (uz izgovore i racionalizacije), pretvaranje da nisu upoznati sa činjenicama, glumljenje nevinašceta („Ko, ja?!” strategija), prebacivanje krivice na nekog drugog, podmićivanje, podrivanje, psihološke igrice, strategija „noga u vrata”, promena pravca razgovora, emocionalna ucena, okolišanje, zaboravljanje, lažna briga za druge, saosećanje, izvinjavanje, pokloni i usluge…

Manipulatori se često služe krivicom kada direktno ili indirektno govore stvari kao što su „Posle svega što sam učinio za tebe…” ili kada se ponašaju kao neko kome je stalno potrebna pomoć i podrška. Mogu i da vas porede sa nekim u negativnom kontekstu, ili da izmisle ljude koji navodno podržavaju njihovu priču, govoreći da „svi” ili „čak XY osoba misli isto”.

Neki manipulatori poriču obećanja, dogovore i konverzacije, ili započnu raspravu i okrive vas za nešto što niste uradili, kako bi izazvali sažaljenje, a osetili moć. Roditelji već rutinski manipulišu podmićivanjem – od „Da bi dobio čokoladu, moraš prvo da pojedeš večeru”, pa sve do „Nećeš igrati video-igrice ukoliko ne uradiš domaći”.

Manipulatori često iznose svoje pretpostavke koje su u vezi sa vašim namerama i uverenjima, a zatim reaguju na njih kao da su tačne i na taj način potvrđuju ono što su sami zamislili i pravdaju svoje postupke i reakcije. Pritom, ne dozvoljavaju vam da pružite bilo kakvo objašnjenje da biste ih razuverili. Često se ponašaju u skladu sa dogovorima koji nisu ni napravljeni, te tako sprečavaju da ih ometate u njihovim akcijama.

Strategija „noga u vrata” podrazumeva traženje male usluge na koju vi pristajete, a nakon koje sledi pravi veliki zahtev. Veća je verovatnoća da nećete odbiti zahtev, jer ste prethodno već pristali. Kada manipulatori menjaju pravac razogovora, to znači da izvrću vaše reći da zvuče kao nešto što uopšte niste želeli da kažete. Kada zamerite ili jednostavno ukažete manipulatoru na to, oni preuzimaju ulogu oštećene strane. U tom trenutku, oni su glavni akteri bilo koje priče, a na vama je da se pravdate.

Lažna briga i lažna upozorenja koja su za vaše dobro, koriste se u cilju sabotiranja vaših odluka i vašeg samopouzdanja.

Emocionalna ucena

Emocionalna ucena je oblik manipulacije koji zapravo spada pod emocionalno zlostavljanje. Može da uključuje bes, zastrašivanje, pretnje, posramljivanje ili krivicu. Posramljivanje je metod kojim se postiže sumnja u sebe, nakon čega se osećate nesigurno. Može doći prerušena čak i kao kompliment: „Ti si poslednja osoba od koje sam očekivala tako nešto.” Jedan od klasičnih trikova jeste zastrašivanje pretnjama, besom, optužbama ili ozbiljnim upozorenjima: „U tim godinama, nikad nećeš upoznati nekog drugog ukoliko odeš sad” ili „Trava nije zelenija tamo”. Često i glume žrtvu: „Umreću bez tebe”.

Ucenjivači takođe mogu da vas zaplaše svojim besom, da biste vi žrtvovali svoje potrebe i želje. Ukoliko im to ne uspe, odjednom prestaju da budu agresivni i postaju izuzetno prijatni. Tada vam „padne kamen sa srca” i osetite olakšanje, pa ste spremni da pristanete na sve što se od vas traži. Manipulatori se takođe mogu osvrnuti na nešto što kod vas budi osećaj krivice ili sramote, a zatim se postavljaju kao da vam čine uslugu: „Reći ću deci [nešto što vam ide u prilog] ukoliko ne uradiš ono šta želim”.

Žrtve ili ucenjivači sa određenim poremećajima ličnosti poput graničnog ili narcisoidnog, skloni su da doživljavaju psihološki SOK, akronim oformljen od strane Suzan Forvard, koji znači Strah – Obaveza –Krivica (engleski FOG – fear, obligation, guilt). Osoba je previše uplašena kako bi se suprotstavila manipulatoru, oseća obavezu da ispuni njegov zahtev, a zatim oseća krivicu ukoliko to ne uradi. Stid i krivica mogu da se koriste direktno uz optužbe da ste sebični (što je najgora stvar koja se može reći osobama sa zavisnom ličnošću) i da „misliite samo na sebe”.

Osobe zavisne od drugih

Osobe koje su zavisne od drugih retko su asertivne. Oni najčešće govore ono što neko drugi želi da čuje, da bi se ta druga osoba složila sa njima ili da bi ih zavolela, ali kasnije ipak urade ono što sami žele. Ovo spada u pasivno – agresivno ponašanje. To je forma pasivne manipulacije koja je više motivisana strahom nego neprijateljstvom. Umesto da odgovore na pitanje koje potencijalno može dovesti do rasprave, oni odgovor izbegavaju, menjaju temu ili krive nekog drugog i poriču (uključujući racionalizaciju i izgovore), kako bi izbegli situaciju u kojoj oni nisu u pravu.

Zato što im je tako teško da odbiju nečiji zahtev, najverovatnije je da će na njega pristati, ali se i kasnije žaliti zbog težine zadatka. Kada se osoba koja im je tražila uslugu suoči sa njima, zavisne osobe imaju teškoće da private sopstvenu odgovornost zbog velike sramote. Umesto toga, one svoju odgovornost poriču, krive nekog drugog, traže izgovore ili pružaju prazna izvinjenja kako bi sprečili da do svađe dođe.

Ovakve osobe su šarmantne, laskaju i ponude se da učine uslugu, pomažu i daruju kako bi bili prihvaćeni i voljeni. Kriticizam, krivica i samosažaljenje su alati kojima se služe kako bi dobili ono šta žele: „Zašto uvek misliš na sebe i nikad me ne pitaš za moje probleme niti mi pomažeš sa njima? Ja sam pomogao tebi.” Izigravanje žrtve samo je jedan od načina da se manipuliše krivicom.

Osobe koje su zavisne od psihoaktivnih supstanci poriču, lažu i manipulišu kako bi zaštitile svoju zavisnost. Njihovi partneri takođe manipulišu, na primer sakrivanjem ili razređivanjem alkohola koji zavisik koristi, ili putem drugih prikrivenih ponašanja. Oni takođe lažu ili govore poluistine kako bi izbegli konfrontacije ili kako bi kontrolisali ponašanje zavisnika.

Pasivna agresija

Pasivno-agresivno ponašanje takođe može da se koristi kao vid manipulacije. Kada imate problem da kažete „Ne”, verovatno ćete pristati da radite nešto što vam ne prija. Ipak, pokušaćete da zanemarite obavezu prema drugom, kasnićete, ili ćete površno odraditi zadatak, na brzinu. Tipično, pasivna agresija je način izražavanja neprijateljskog stava. Navodno zaboravljanje na pogodan način omogućava da izbegnete ono šta ne želite da radite, pa to mora da uradi neko drugi – na primer, zaboravite da pokupite partnerovu odeću sa hemijskog. Ponekad, ovo se dešava nesvesno, ali još uvek je način za izražavanje besa. Još više neprijateljski nastrojeno jeste nuđenje slatkiša osobi za koju znate da je na dijeti.

Kako da se nosite sa manipulatorima

Prvi korak jeste da saznate sa kim imate posla. Manipulatori znaju vaše slabe tačke! Proučite njihove taktike i saznajte koje oružje najradije koriste. Poradite na svom samopouzdanju i samopoštovanju. To je najbolja odbrana! Takođe, naučite kako da budete asertivni i kako da postavite granice.

Autor: Darlin Lanser

Izvor: Psychology Today

Prevod i adaptacija: Vanja Ostojić

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.