Potraga za savršenstvom

Kategorija: Psihovesti

Perfekcionistima nazivamo ljude koji teže da dosegnu visoke standarde u svemu što rade, bilo da je u pitanju posao, bavljenje sportom, kuvanje ili druge svakodnevne aktivnosti. Kao što je to slučaj i sa većinom crta ličnosti, postoje različiti stepeni perfekcionizma. Tako perfekcioniste možemo podeliti u dve kategorije, shodno tome koliko su fleksibilni u vezi sa svojim standardima:

✪ Normalni perfekcionizam – postavljanje visokih vlastitih standarda, ali odustajanje od njih onda kad okolnosti to zahtevaju i

 Neurotski perfekcionizam – nemogućnost postizanja doživljaja da je išta dovoljno dobro urađeno. Neurotski perfekcionisti vrlo su netolerantni na greške i skloni su ekstremnoj samokritici.

Rizik od bolesti

Normalni perfekcionisti obično postižu mnogo u svom životu. Perfekcionizam je generalno pozitivna osobina, bilo da ste bankar, sportista, umetnik, glumac ili građevinac – zato što čini da ono što radimo, radimo najbolje što umemo. Na primer, mnogi profesionalni sportisti imaju visoke skorove na skalama perfekcionizma.

Ali, neurotski perfekcionisti koji sebe često kritikuju, dovode se pod rizik da obole od psihičkih i fizičkih bolesti kao što su:

– Depresija
– Alkoholizam
– Socijalna fobija
– Koronarna srčana oboljenja
– Opsesivno-kompulzivni poremećaj
– Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti
– Povećan rizik ka samoubistvu
– Anorexia nervosa
– Kreativna blokada

Šest dimenzija perfekcionizma

Dr Rendi Frost sa Smit koledža u Masačusetsu razvio je upitnik od 35 stavki koji meri perfekcionizam. Ova skala prepoznaje šest različitih dimenzija perfekcionizma:

1. Briga zbog grešaka

Perfekcionisti se više uznemire zbog svojih grešaka nego drugi ljudi, zbog toga što se plaše da bi drugi mogli o njima da misle loše. Kao rezultat toga, perfekcionisti manje traže pomoć u otklanjanju grešaka i imaju snažniju potrebu da ih prikrivaju. Prekomerna briga oko grešaka može povećati rizik od razvijanja anksioznih i poremećaja raspoloženja.

2. Lični standardi

Postavljanje visokih standarda koji se moraju dostići je česta crta kada je reč i o normalnom i o neurotskom perfekcionizmu. Postavljanje visokih ličnih standarda može biti put ka poremećajima u ishrani kao što je anoreksija.

3. Roditeljska očekivanja

Ustrajavanje da se živi po zacrtanim roditeljskim standardima česte je odlika perfekcionista. Takva vrsta ambicije nastaje usled odrastanja tokom kog roditelji svojoj deci pružaju ljubav, ali pod uslovom da oni ispune njihova očekivanja. Ova deca daju sve od sebe da sve što rade bude ni manje ni više nego savršeno, kako ne bi bili uskraćeni za ljubav svojih roditelja.

4. Roditeljski kriticizam

Misija dobijanja odobrenja od roditelja često je propraćena brigom da će majka i otac kritikovati postignuća svog deteta. Kao deca, perfekcionisti su često bili kažnjavani zbog grešaka koje su pravili. Posledično, mogu da razviju osećaj da nikada neće ispuniti previsoka očekivanja svojih roditelja, ma šta radili i koliko se trudili.

5. Nesigunost u sopstvene akcije

Osećaj nesigurnosti kada je posao završen još je jedna česta odlika perfekcionizma. Kao rezultat, ovi ljudi su često nespremni da odustanu od nekog zadatka ili ih treba ubeđivati da odustanu. Sumnja takođe može perfekcioniste učiniti prilično neodlučnim.

6. Organizacija

Perfekcionisti umeju da budu sitničavi i strogi u vezi bilo čega čime se bave. Takođe su često preokupirani time da sve mora biti uredno i sortirano. Ovo nije direktan uzrok njihovog perfekcionizma, ali utiče na to na koji način pokušavaju da dosegnu svoje standarde.

Izvor: BBC, Foto: Stocksnap

Prevod i adaptacija: Ina Poljak

Comments

comments

1 komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *