Placebo – plodonosna medicinsko-psihološka alatka

Kategorija: Psihonauka

ws_Happy_Pills_1920x1080

Medicinu i psihologiju povezuje nekoliko značajnih pojmova. Jedan od njih je empatija. Bez empatije nemoguće je biti zaista dobar doktor. Saosećanje sa pacijentom i njegovim stanjem neophodno je kako bi se uspostavio kvalitetan odnos na relaciji doktor-pacijent. Hipokratova zakletva sačinjena je na osnovama empatije.

Drugi pojam, ujedno onaj o kome ovaj tekst govori, je Placebo efekat. Velikim slovom pišem kako bih prikazala moć koji on može imati u mnogim poljima zdravstva. Ako se koristi pravilno.

Placebo efekat je efekat poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenta nakon što mu se da lek za koji mu je rečeno da će mu umnogome pomoći. Lek ustvari nije lek već, medikament sa potpuno neutralnim dejstvom. Mehanizam funkcionisanja placebo efekta zasniva se na psihološkom delovanju: osoba veruje da joj dati lek pomaže, zatim kora velikog mozga utiče na žlezde sa unutrašnjim lučenjem, a podsvest  povećava odbrambene funkcije organizma.

Prilikom ispitivanja nekog novog farmakološkog preparata u eksperimentalnoj grupi, istovremeno drugoj, kontrolnoj grupi, daje se neki medikament sa potpuno neutralnim dejstvom, a zatim se upoređuju stanja pacijenata u dve grupe. Mnoga istraživanja pokazala su značajnije poboljšanje zdravstvenog stanja kod pacijenata kojima je dat placebo.

Placebo je kod nas dozvoljen samo ukoliko za određenu bolest ili medicinsko stanje ne postoji provereni lek, već samo lekovi koji su i dalje na ispitivanju. U mnogim zemljama placebo je dozvoljen bez obzira na postojanje drugih lekova. Čak 88 posto nemačkih lekara je makar jednom prepisalo takav lek. Prema nekim rezultatima, on može da izleči čir na dvanaestopalačnom crevu u oko 30% slučajeva, da zaustavi napad angine pektoris u 40% slučajeva.

lekari

Osnova placeba je u autosugestiji da će doći do poboljšanja stanja. Zapravo, iza svega toga stoje vera i optimizam. Ipak, osobe koje su sklone uticaju religije ili kultova prijemčivije su placebo efektu nego naučnici i intelektualci. Racionalnije i informisanije osobe imunije su na sugestiju jer su uglavnom sumnjičave. Manje obrazovane osobe koje nisu nikad čule za placebo i ne razmišljaju da bi im doktor mogao reći nešto što nije istina najidealniji su kandidati za placebo efekat.

Placebo je sve istraživaniji fenomen ne samo na polju medicine već i psihologije učenja. U jednom istraživanju učenici su podeljeni u dve grupe i zadat im je opšti test znanja, višestruki izbor (na zaokruživanje). Eksperimentalnoj grupi je rečeno da će im se tačan odgovor na pitanja na test prikazati na ekranu ali na vrlo kratko, nedovoljno da zapamte odgovor. Rečeno im je da će njihov mozak ipak negde pohraniti taj podatak. Zapravo, na ekranu su se pojavljivala nasumična slova koja su činila nepostojeće reči. Kontrolnoj grupi ništa nije rečeno, nije bilo reči na ekranu, samo su radili test. Rezultat: eksperimentalna grupa uradila je test mnogo bolje od kontrolne!

Većina lekova, kao što nam je svima poznato, ima nuspojave. Placebo ih nema! Loša strana placebo efekta je, uslovno rečeno, kršenje etike, jer doktor mora da slaže pacijenta.

Placebo ima i svoju suprotnost, jakog neprijatelja – Nocebo efekat. Relativno malo ljudi je čulo za ovaj efekat, čak i u medicinskim krugovima.

Nocebo efekt je sposobnost negativnog verovanja i očekivanja koje pouzrokuje štetu, to jest negativan efekt u organizmu. Dobrovoljcima je u jednom eksperimentu rečeno da će im pustiti struju niskog napona kroz glavu i da to može izazvati glavobolju. Tokom eksperimenta nije puštena struja, a ipak dve trećine dobrovoljaca je dobilo glavobolju.

U drugom istraživanju grupi pacijenata je data šećerna voda za koju su mislili da je sredstvo koje izaziva povraćanje. 80% grupe je povraćalo šećernu vodu. Istraživanje s aspirinom i drugim sredstvima koja razređuju krv je sprovedeno u tri medicinska centra s neočekivanim rezultatima. Na dve lokacije pacijenti su upozoreni na moguće tegobe u želucu tegobe. Na trećoj lokaciji pacijenti nisu dobili takvo upozorenje. Kada su obrađivali rezultate eksperimenta, istraživači su su videli da su u dve grupe koje su bile upozorene na kontraindikacije one bile čak tri puta učestalije.

Tužna vest je da istraživanja pokazuju da je placebo efekt u proseku uspešan u 33% do 55% slučajeva, dok je nocebo efekt uspešan u zapanjujućih 55% do čak 100% slučajeva. To znači da smo značajno podložniji negativnoj sugestiji nego pozitivnoj. Ipak, ovo treba da nam bude pokretač da širimo optimizam i kod sebe i kod drugih!

Autor: Liza Piščević

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *