Psiholog Beri Švarc detaljno ispituje jedno od centralnih načela zapadnih društava: slobodu izbora. Po Švarcovoj proceni, izbor nas, umesto srećnijima i zadovoljnijima, čini sputanijima i frustriranijima.
Prema Švarcu, previše raspoloživih izbora dovodi do:
✺ Sputanosti, a ne slobode – ljudi više preferiraju da odluke ne donose, posebno kada su u pitanju komplikovani izbori između približno privlačnih alternativa
✺ Manjeg zadovoljstva sa odlukama koje donosimo, odnosno žaljenja zbog odluka koje smo doneli
✺ Nerealističnih očekivanja
✺ Samooptuživanja – kada očekivanja ne zadovoljavaju postavljene (često nerealne kriterijume), skloni smo da za to okrivljujemo sami sebe
Švarc govori da u savremenim društvima previše izbora može čak značajno doprineti pojavi depresivnosti. On je autor knjige “Paradoks izbora – Preživeti izobilje“.
3 Komentara
Мени је и интересантна и генијална једна причица којој детаље позаборављах … ал отприлике … две скандинавске земље, по свему више сличне него различите … имају драстичну несразмерност у броју донатора органа … како, зашто? … због различитих формулара … а разлика је то што у једном ако се човек сагласи биће донатор органа … у другом … ако се не успортиви сматра се да нема ништа против и да пристаје да завешта органе …
Наравно много више донатора имала је она земља у којој си морао рећи да се не слажеш. Јер људи у обе државе некако гледају да избегну одлуку и по том питању.
Једини избор који људи радо чине јесте онај кад је понуђено ”изабери нешто” и ”не бирај ништа” … илити кад им је понуђена опција небирања неће је пропустити.
Pa da, šta radi dobra formulacija pitanja. 🙂 Ima dosta pisanja i na tu temu.
Elem, u ovu priču bi bilo interesantno uvesti i konflikte kao izvore frustracija, onako kako se obrađuju još u srednjoj školi. Po Levinu, postoje tri vrste konflikata: konflikt dvostrukog privlačenja, konflikt dvostrukog odbijanja i konflikt privlačenja i odbijanja.
U prvom biraš između dva pozitivna, podjednako privlačna izbora, u drugom između dva negativna, a treći je jednostavan – između pozitivnog i negativnog.
Kažu da je generalno najteže napraviti izbor kad su dve opcije podjednako privlačne. Kada se u to još ubaci i kognitivna disonanca, odnosno težnja da nam ono što NISMO odabrali vremenom postaje privlačnije od onoga za šta smo se opredelili, onda ispadne da je stvar daleeeko komplikovanija.
I to je samo grebanje površine. Ovo je jako široka tema, imalo bi se tu što šta napisati, spojiti, dosta zanimljiv način da se objasni šta sve utiče da se za nešto opredelimo i šta dolazi tek kasnije. 🙂
Pingback: Kognitivna disonanca – psihološki fenomen na koji u marketingu morate računati - Odegra