Paradoks izbora

Kategorija: Psihonauka

Psiholog Beri Švarc detaljno ispituje jedno od centralnih načela zapadnih društava: slobodu izbora. Po Švarcovoj proceni, izbor nas, umesto srećnijima i zadovoljnijima, čini sputanijima i frustriranijima.

Prema Švarcu, previše raspoloživih izbora dovodi do:

Sputanosti, a ne slobode – ljudi više preferiraju da odluke ne donose, posebno kada su u pitanju komplikovani izbori između približno privlačnih alternativa

 Manjeg zadovoljstva sa odlukama koje donosimo, odnosno žaljenja zbog odluka koje smo doneli

 Nerealističnih očekivanja

Samooptuživanja – kada očekivanja ne zadovoljavaju postavljene (često nerealne kriterijume), skloni smo da za to okrivljujemo sami sebe

Švarc govori da u savremenim društvima previše izbora može čak značajno doprineti pojavi depresivnosti. On je autor knjige “Paradoks izbora – Preživeti izobilje“.

Comments

comments

3 Komentara

  1. general poupulation kaže

    Мени је и интересантна и генијална једна причица којој детаље позаборављах … ал отприлике … две скандинавске земље, по свему више сличне него различите … имају драстичну несразмерност у броју донатора органа … како, зашто? … због различитих формулара … а разлика је то што у једном ако се човек сагласи биће донатор органа … у другом … ако се не успортиви сматра се да нема ништа против и да пристаје да завешта органе …

    Наравно много више донатора имала је она земља у којој си морао рећи да се не слажеш. Јер људи у обе државе некако гледају да избегну одлуку и по том питању.

    Једини избор који људи радо чине јесте онај кад је понуђено ”изабери нешто” и ”не бирај ништа” … илити кад им је понуђена опција небирања неће је пропустити.

  2. Pa da, šta radi dobra formulacija pitanja. 🙂 Ima dosta pisanja i na tu temu.

    Elem, u ovu priču bi bilo interesantno uvesti i konflikte kao izvore frustracija, onako kako se obrađuju još u srednjoj školi. Po Levinu, postoje tri vrste konflikata: konflikt dvostrukog privlačenja, konflikt dvostrukog odbijanja i konflikt privlačenja i odbijanja.

    U prvom biraš između dva pozitivna, podjednako privlačna izbora, u drugom između dva negativna, a treći je jednostavan – između pozitivnog i negativnog.

    Kažu da je generalno najteže napraviti izbor kad su dve opcije podjednako privlačne. Kada se u to još ubaci i kognitivna disonanca, odnosno težnja da nam ono što NISMO odabrali vremenom postaje privlačnije od onoga za šta smo se opredelili, onda ispadne da je stvar daleeeko komplikovanija.

    I to je samo grebanje površine. Ovo je jako široka tema, imalo bi se tu što šta napisati, spojiti, dosta zanimljiv način da se objasni šta sve utiče da se za nešto opredelimo i šta dolazi tek kasnije. 🙂

  3. Pingback: Kognitivna disonanca – psihološki fenomen na koji u marketingu morate računati - Odegra

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *