Ne možeš da prestaneš da skroluješ Facebook, Instagram, Twitter ili neke druge društvene medije iako čine da se osećaš anksiozno, depresivno i/ili preplavljeno nepoželjnim osećanjima?
U 2018. godini, teško je izbeći stalnu bomardovanje od strane medija, ali je važno upozoriti da ono što doživljavamo prilikom izloženosti tim informacijama može da dovede do nečega što se zove indirektna izloženost stresu ili „Vicarious Traumatization“ ili „Secondary traumatic stress“, (VT/STS).
Postoje dva oblika traume, direktna i indirektna trauma.
Dok je direktna trauma ona u kojoj lično učestvujemo, pa je stoga i lakše prepoznajemo, indirektna se u našem životu pojavljuje suptilno.
Mi sami ne moramo da učestvujemo u traumatskom događaju da bi trauma imala značaj i ostavila trag.
Možemo da primetimo da smo u današnje vreme mnogim događajima izloženi suptilno. Slušajući tragične vesti, na primer, deluje da traumatski događaj nema veze sa nama lično, ali smo mu ipak izloženi preko TV ekrana ili mobilnih uređaja.
Takav indirektni, traumatski stress (VT/STS) se odnosi, dakle, na indirektnu izloženost teškim i uznemirujućim pričama i slikama.
Konačno, (VT/STS) dovodi do ispoljavanja sličnih znakova i simptoma koje doživljavamo prilikom izloženosti direktnoj traumatskoj situaciji.
Bez obzira na to gde živite, koji je vaš ekonomski status, boja kože, seksualna orijentacija i religija kojoj pripadate, svi smo osetljivi kada je u pitanju preplavljivanje informacijama. Naročito kada su one teške ili uznemirujuće, a pogotovo kada smo i sami žrtva nekog oblika zlostavljanja, nasilja ili nam nedostaje sistem podrške.
Koji su glavni znaci upozorenja za doživljavanje indirektne traumatske situacije (VT/STS)?
Prema Sakvitnu i Perlmanu (1996), postoje tri glavne kategorije znakova i simptoma: fizički, bihevioralni i emocionalno – psihološki.
Takođe, često se dešava da one budu u međusobnoj interakciji, tako da simptomi uglavnom proizilaze iz raznih kategorija.
Ovo su primeri simptoma iz svake navedene kategorije:
Fizički simptomi su iscrpljenost, nesanica, glavobolja, gastrointestinalni poremećaj, osip i kožne infekcije, lupanje srca.
Bihejvioralni simptomi su pojačano korišćenje alkohola i droge, agresivnost i iritabilnost kod kuće ili na poslu, poremećen apetit, problemi u intimnosti sa partnerom, izbegavanje društvenih i porodičnih okupljanja, otežana sposobnost donošenja odluka.
Emocionalno-psihološki simptomi su depresivnost/depresija, povišena anksioznost, poteškoće u spavanju, osećanje beznadežnosti, smanjen osećaj simpatije ili empatije prema drugima, cinizam, nedostatak uživanja u onome u čemu je osoba prethodno uživala, opsesivno razmišljanje, javljanje nametljivih misli i slika, emocionalno zatvaranje.
Kako da zaštitimo sebe od prekomernih i neželjenih informacija
Pogledajte 6 praktičnih saveta o tome kako da ostanemo informisani i zdravi u isto vreme, koje preporučuje Adena Blank Lis, psihološka savetnica i konsultantkinja:
Dišite!
Najvažniji alat koji imate, a ujedno i potpuno besplatan je – dah!
Dišite kroz nos i neka vaš izdah bude duži od vašeg udaha. Na taj način dišete čisto i duboko i aktivirate parasimpatički nervni sistem, što će dovesti do smirivanja vašeg tela.
Disanje vam takođe i pruža osećaj pauze, kako biste mogli na datu situaciju da odgovorite, umesto da automatski odreagujete na nju.
Nadgledajte znakove upozorenja kako biste ih postali svesni
Utvrdite tri najmoćnija simptoma iz gore navedenih kategorija sa kojima se suočavate.
Ako imate poteškoće, zatražite pomoć od prijatelja, kolege ili voljene osobe. Budite svesni i zamolite druge da vam kažu ako vas vide da se izlažete bilo kojem od ovih znakova.
Nekad čak i kada to želimo, ne možemo objektivno da sagledamo sebe, ali drugi mogu i zbog toga je ova vežba korisna prilikom osveštavanja neželjenih znakova.
Adena predlaže: „Koristite skalu od 0-10 u kojoj 0 nije jednako poremećaju, a 10 je najveći koji možete da zamislite.“
Po pitanju anksioznosti, jedna klijentkinja je u praksi posmatrala sopstveni nivo anksioznosti prilikom gledanja vesti na TV programu. Kada bi njena anksioznost dosegla 7 na lestvici, ona bi isključila program i učinila nešto umirujuće za sebe.
Ova odluka o gašenju TV-a kada postanemo svesni njegovog nepovoljnog uticaja, pomaže da ponovo uspostavimo kontrolu nad sobom, budući da osećaj gubitka kontrole nad sobom može da dovede do paničnih napada i nelagodnosti.
„Sasvim je u redu, a čak i neophodno, da se zaustavite kada doživljavate intenzivne osećaje da je vaš život van kontrole“, savetuje Aden.
Situacija sa jednim drugim klijentom bila je sledeća: on nije mogao da gleda vesti na TV programu ili da „boravi“ na Facebook-u, a da njegov nivo anksioznosti nije 9 ili čak 10, a nelagoda je umela da bude toliko visoka čak i samim razmišljanjem o tome.
Ovaj klijent je doneo odluku da se, za sad, drži podalje od ovih medija.
Umesto toga, počeo je da se bavi aktivnostima koji su za njega imali više smisla, mira i kontakta sa ljudima.“
Pričajte o svojim osećanjima i iskustvima
Podelite mišljenje i iskustvo sa stručnjacima (psiholozima i terapeutima) ili sa istomišljenicima: prijateljima ili partnerom.
Zadržavanje osećaja u sebi u bukvalnom smislu može da dovede do razboljevanja.
Ako svoje misli podelite sa nekim kome verujete, možda ćete osećati kao da ste se već samim razgovorom oslobodili deo tereta koji nosite.
Molba za vremenom, pažnjom i savetom od osobe koju volite je snaga, a ne slabost.
Ograničite vreme koje provodite na društvenim medijima
Ako treba da podesite tajmer – učinite to. Važno je da se informišemo o događanjima u svetu, ali ako smo zbog toga anksiozni, nećemo biti u mogućnosti da reagujemo na njih na konstruktivan način.
Učestvujte u aktivnostima koje osnažuju
Priključite se organizaciji koja služi zajednici i/ili postavljajte i postignite važne životne ciljeve. Ove vrste aktivnosti mogu da spreče anksioznost, osećaj bespomoćnosti, beznadežnosti i straha.
Uključite vreme za smeh, zabavu i druženje sa ljudima koji vam znače
Zdravi odnosi sa drugima umiruju naš nervni sistem i popravljaju raspoloženje, što može da izbalansira vreme provedeno na medijima.
Autor: Adena Bank Lis Izvor: Psychology today Prevod i adaptacija: Martina Fačara
