Vinsent Van Gog je danas jedan od omiljenih slikara, ali u svoje vreme nije bio naročito uspešan i prihvaćen. Smatran je poremećenim i promašenim čovekom. Živeo je i stvarao u 19. veku i u svega deset godina rada kreirao je preko 2.100 umetničkih dela, od čega je 860 ulja na platnu. Većinu svojih dela je stvorio u poslednje dve godine života. Izvršio je samoubistvo sa svega 37 godina, nakon duge borbe sa mentalnim problemima i siromaštvom.
Njegovo mentalno stanje jednako intrigira laike i stručnjake u oblasti mentalnog zdravlja. Brojni izvori navode da je imao psihotične epizode i deluzije i verovatno ne postoji osoba na svetu koja ne zna da je sam sebi odsekao deo levog uveta. Zašto je tačno to učinio je nešto o čemu se još uvek debatuje.
Psiholozi i psihijatri izneli su nekoliko teorija u vezi sa mentalnim stanjem ovog proslavljenog umetnika.
Epilepsija temporalnog režnja
Van Gog je doživljavao napade, zbog čega su doktori Feliks Grej i Pejron verovali da je umetnik patio od epilepsije temporalnog režnja. Vinsent je rođen sa lezijom na mozgu i mnogi dokori su bili mišljenja da je njeno stanje pogoršano dugoročnom konzumacijom absinta, te da je to izazvalo stanje epilepsije. Smatra se da je doktor Gačet, još jedan od Van Gogovih lekara, tretirao epilepsiju lekom koji može dovesti do toga da korisnik leka vidi žute mrlje ili da mu čitava scena „požuti”. To može biti jedan od razloga zašto je Van Gog voleo žutu boju.
Bipolarni poremećaj
Ekstremni entuzijazam i posvećenost prvo religiji, a tek onda umetnosti, zatim njegov „grozničav” ritam rada, mnoge ubeđuju da je manija bila upadljivo Van Gogovo stanje. Ove episode su uvek bile praćene iscrpljenošću i depresijom i, ultimativno, suicidom. Stoga, kad se uzmu u obzir ove episode, dijagnoza bipolarnog poremećaja ili manične depresije ima smisla.
Trovanje ketonima
U pokušaju da se nosi sa napadima epilepsije, anksioznosti i depresije, Van Gog je pio absint, prilično toksičan alkohol vrlo popularan među umetnicima onog vremena. Jedan keton (organsko jedinjenje sa kiseonikom) predstavljao je toksin u absintu. Nažalost, taj keton je zapravo pojačavao Van Gogove napade epilepsije i maničnu depresiju. Visoke doze ovog ketona takođe mogu dovesti do toga da pojedinac objekte vidi kao žute. Mnogo lekara debatuje o tome da li je zapravo ovo uzrok Van Gogove ljubavi prema žutoj boji.
Trovanje olovom
Kako je Van Gog koristio boje na bazi olova, postoje oni koji veruju da je doživeo trovanje olovom jer je umeo da gricka sasušenu boju na četkicama. Zanimljivost koju je izneo dr Pejton takođe govori u prilog ovoj teoriji. On kaže kako je Van Gog u trenucima napada koje je doživljavao pokušavao sebe namerno da otruje gutajući farbu ili kerozin. Jedan od simptoma trovanja olovom su otekle retine, što može izazvati promene u vidu; konkretno, pojedinac bi video svetle krugove nalik oreolima oko objekata. Ovo je efekat koji se može primetiti na pojedinim slikama, recimo na Zvezdanom nebu.
Hipergrafija
Hipergrafija je stanje koje izaziva potrebu pojedinca da konstantno piše, a ovaj poremećaj je često dovođen u vezu sa manijom i epilepsijom. Ima onih koji veruju da se ogromna kolekcija od 800 pisama koje je Van Gog napisao tokom života, može pripisati ovom stanju.
Sunčanica
Van Gog je u svojim slikama težio realizmu, zbog čega je često slikao napolju, pogotovo u vreme kada je živeo na jugu Francuske. Neke od epizoda hostilnosti koje je doživeo, kao i mučnine koje je opisivao u svojim pismima, mogle bi se pripisati efektu sunčanice.
Šta god da je uzrok njegovih mentalnih problema, Van Gog je neosporno živeo u drugačije obojenom svetu i vremenu od onoga koji je dostupan nama smrtnicima. On će ostati misterija i fascinacija i za vreme koje tek dolazi.
Izvor: Van Gogh Gallery Prevod i adaptacija: Jelena Milošević
