Možemo da koristimo neverovatnu životnu snagu besa u dobre svrhe.
Bes aktivira moždane procese koji utiču na volju, podstičući akcije koje bismo verovatno inače izbegavali. Ali, ne možemo koristiti bes ako verujemo da je loš ili strašan.
Bes izbija kada verujemo da nešto treba da se dogodi, a ne dogodi se. Ako znamo kakav osećaj nam bes izaziva, možemo da zatražimo ono što nam treba. Ukoliko ne znamo kako da prepoznamo fizičku senzaciju ili ne znamo šta da radimo sa besom kada se nagomila ili „eksplodira“, bes će brzo da se maskira iza drugih emocija, kao što su gorčina, cinizam, nepoverenje i prezir. Zatim sami sebe zarobimo u sopstvenoj priči o tome šta je pogrešno i užasno i vežemo određena osećanja za tu priču. Stres koji proizilazi iz skrivanja besa izbija u neadekvatnim situacijama, sa kolegama i kod kuće, sa ljudima koje volimo najviše.
Ukoliko nismo preduzeli akciju jer smo se osećali nemoćno, odustajemo i pre nego što pokušamo da promenimo bilo šta. Možda smo pokušali jednom ili dva puta, ali su se ti pokušaji loše završili. Kada nas neko pita kako se osećamo povodom određene situacije, mi kažemo: „Ne postoji ništa što ja mogu da uradim“ ili „Nije na meni da se mešam. Biću otpušten. Dogodiće se odmazda. To će povrediti moje kolege ili moju decu.“ Izgovorima nema kraja. Nosimo se sa ponašanjem koje nas povređuje, držimo svoj bes unutra i pravimo se da ne postoji.
Sa druge strane, možda i znamo da postoje stvari koje možemo da promenimo, ali želimo da izbegnemo direktno suočavanje. Zaglavimo se u negativnoj petlji žaljenja. Počnemo da osuđujemo, „Oni su kreteni“. Onda počnemo da tražimo ljude koji će se složiti sa našom tačkom gledišta. Ljudi često koriste društvene mreže da bi izbacili negativnu energiju i potražili istomišljenike, dok istovremeno ne rade ništa kako bi se zauzeli za promene koje žele da vide.
Neki ljudi se kreću napred – nazad između borbe i odustajanja. Udare glavom o zid i zatim kažu: „Nema veze, zaboravi“. Čim im se energija vrati nazad, ponovo traže platforme i ljude da naglas izraze njihov prezir.
Ukoliko ne identifikujemo bes momentalno, može da nas odvede u tišinu ili da nas otruje cinizmom. Šteta koja nastane po naše zdravlje, produktivnost i odnose sa ljudima može biti razarajuća. Bilo bi bolje da se vratimo u taj trenutak, da bismo znali kako da ga iskoristimo. Moramo ponovo da proživimo priču da bismo utvrdili koje akcije možemo sada da preduzmemo.
Razmišljajte o nekome ko vas je dugo iritirao. Vratite se u trenutak kada je vaš bes izazvan. Možete li da se setite šta ste očekivali da ćete dobiti, ali niste? Razmotrite vaše emocionalne potrebe, kao što su potreba za odobravanjem, razumevanjem ili poštovanjem. Šta vam je najviše trebalo ili šta ste najviše želeli u tom trenutku i da li ste bili iznenađeni ili povređeni kada se to nije dogodilo?
Može vam pomoći zapisivanje priča koje su vam se dogodile, ili ukoliko ih ispričate prijatelju ili savetniku koji će vas saslušati i neće vam reći šta da radite. Ispričajte priču, izjavite da je došlo do nepravde, imenujte neznanje i zatvorenost i recite šta je neispravno. Jednom kada počnete da osećate da vaš bes raste, imate dve opcije. Možete da ga zadržite i da preduzmete nešto. Ili, možete da osećate olakšanje od beskrajnog gunđanja u vašem mozgu.
Intenzitet besa koji osećamo nam pokazuje da li je vredno da ga zadržimo ili da ga se oslobodimo. Ponekad možemo da prepoznamo da naša reakcija nije bila podudarna sa onim što smo nameravali. Prijatelj je pokušao da nam pomogne, čak i kada smo se osećali poniženo. Kolega nije ukrao unapređenje od nas i možda želi da o tome popriča sa nama. Roditelji su nas voleli, činili su najbolje što su mogli sa onim što su znali. Ukoliko shvatimo da njihove namere nisu bile da nas povrede, možda ćemo poželeti da se oslobodimo besa.
Oslobađanje besa znači da smo odabrali da se osećamo drugačije kada se prisećamo konkretnog događaja koji je u nama izazvao bes.
Većina mojih klijenata radi u toksičnom okruženju. Kada osete da se njihov bes ili ozlojeđenost nakuplja, uzmu svoje telefone i gledaju njihove omiljene fotografije. Nemoguće je biti besan kada se smejete ili osećate ljubav.
Vratite se u trenutak kada ste bili ljuti. Da li možete da iskoristite humor ili ljubav da biste razrešili vašu frustraciju? Ovo je način na koji se oslobađamo sopstvenog besa. Ispunimo svoje srce zahvalnošću, saosećanjem ili nadom. Koristimo radoznalost kako bismo otvorili svoj um. Nagomilavamo emocije kada pokušavamo da mislimo o nečemu drugom. Oslobađamo emocije kada menjamo kako se osećamo.
Ali, ukoliko je ono što nismo dobili za nas od velikog značaja, tada zadržavamo bes. Koristimo energiju besa kako bismo aktivirali promenu.
Možete li da pitate za nešto što vam treba? Priznajte drugoj osobi kako ste se osećali povodom određenog razgovora i šta biste voleli da se događa u budućnosti. Ili, da li postoji promena koju treba da napravite, a plašili ste se da se sa njom suočite? Odredite konkretan datum kada ćete da preduzmete akciju, čak i ukoliko se plašite. Na ovaj način koristite bes konstruktivno.
Ukoliko pitamo za nešto što nam treba, to nas ne čini slabim. To nas čini moćnijim.
Moguće je da imamo izbor šta da radimo u momentu kada je bes izazvan. Znanje o tome kakav osećaj bes izaziva u našem telu može nam pomoći da prepoznamo šta da radimo u realnosti. Da li je to udarac u stomak? Da li vam se ramena stegnu do vrata? Neki ljudi stiskaju zube. Primećivanje ovih reakcija u momentu zahteva vežbu, ali važno je za mentalno zdravlje. Naša veština u prepoznavanju ovih reakcija predstavlja osnovu emocionalne inteligencije.
Ukoliko odaberete da zadržite bes, obavestite osobu sa kojom ste šta su rekli ili uradili što je izazvalo kod vas osećaj besa, pa zatim saopštite kako biste želeli da se konverzacija nastavi. Možda će oni pokušati da se odbrane. Dišite i ostanite smireni. I ukoliko ispoštuju i ukoliko ne ispoštuju vašu želju, nećete biti ljuti sami na sebe, jer ste bili iskreni. Promena koju želite da vidite može da se dogodi i kasnije, nakon što su imali vremena da procesiraju interakciju.
Kada zastanemo i sagledamo svoj bes, sami biramo šta da radimo, umesto da dozvoljavamo sopstvenim emocijama da biraju umesto nas.
Bes je bio izvor energije koja me je pokretala u životu kada je moja odlučnost bila testirana kroz odbijanje, razočarenje, seksualno zlostavljanje, izdaju, pa čak i fizičke poteškoće.
Prestanite da izbegavate bes. Nije nužno ružan ili opasan. Ne dozvolite da se pretvori u povlačenje ili u cinizam. Kada ste dovoljno hrabri da zastanete i pogledate ga, možete bolje da odredite da li da ga oslobodite ili da tu energiju koristite za akciju. Balansirajte bes sa strašću ka onome što želite da dostignete, nadom za bolju budućnost i hrabrošću da se zauzimate za život koji želite da stvorite.
Autor: Marcia Reynolds Izvor: Psychology Today Prevod i adaptacija: Aleksandra Gurjanov
