Kako da (pre)živim sa besnim partnerom?

Kategorija: Psihosaveti

AB0U289SNW

Bes se javlja kao reakcija na svet koji je u našem doživljaju nefer ili kada nas drugi ljudi ne tretiraju sa poštovanjem ili na, za nas, adekvatan način. Takođe se javlja kao prirodna reakcija kada imamo doživljaj da nam nešto preti i da smo ugroženi. Bes se javlja i kada verujemo da smo izdani, da smo izgubili bazično poverenje u druge ljude, u situaciji nepravde ili doživljaja gubitka kontrole. Povređenost čini da ne verujemo više drugima i tada, iz samozaštite, pravimo zid kako se ne bismo povezali sa drugima i iznova bili povređeni.

Bes je složena emocija koja uključuje misli i telesne reakcije, odnosno promene u hormonalnom statusu: u nivou adrenalina i kortizola koji se tom prilikom oslobađaju i pripremaju nas za reakciju. Dok se emocije i telesne senzacije ne mogu kontrolisati, uverenja možemo preispitivati i važno je imati na umu da ponašanja možemo birati i da ih možemo menjati i iskazivati na više prihvatljivih načina.

Važno je i napomenuti da nije svaka reakcija besa loša. Bes je prirodan i svako od nas će ga imati u iskustvu i on će nam često omogućiti da se zaštitimo i načinimo značajne promene u svom životu. Sa druge strane, bes može biti obrazac da se nosimo i sa drugim neželjenim emocijama, frustracijama, kada stvari ne idu u željenom pravcu za nas. Ovaj tekst se ipak malo više tiče onih čiji je bes destruktivan i koji se ponašaju na način da povređuju ljude oko sebe, a pre svega u kontekstu partnerskih odnosa.

Kako izgleda život sa osobom koja je često besna, a sa kojom delimo našu svakodnevnicu? Iskustva govore u prilog tome da će život sa ovakvom osobom dugoročno narušiti kvalitet partnerskog odnosa, a samim tim i kvalitet života.

Prvi izazov sa kojim se srećemo u interakciji sa besnim ljudima je ne postati isti takav, ne reagovati na isti način, jer bes obično – iz doživljaja ugroženosti – opet izaziva bes. Drugi izazov je da, ukoliko biramo da ostanemo u odnosu sa besnom osobom, odolevamo ideji da takve osobe menjamo.

Besni i ozlojeđeni, vođeni visokim standardima šta je to što bi trebalo da prime od drugih ljudi i kako ljudi treba da ih tretiraju, oni se neretko osećaju razočaranima i uvređenima, što im posledično daje za pravo, iz njihove sopstvene prestpektive, da intenzitet reakcije bude još jači. Ukoliko pokušamo da im stavimo do znanja da oni greše i da njihovo ponašanje možda nije adekvatno, emocija besa će se po pravilu još više intenzivirati.

Dodatni problem sa reakcijom besa je što joj moć i potkrepljenje daje upravo izazivanje negativnih emocionalnih stanja kod drugih ljudi. Oni sebe uslove time da razlog svog emocionalnog stanja prikače’drugim ljudima (to jest njima pripišu odgovornost za sopstvene reakcije) i samim tim ne preuzimaju odgovornost za svoju reakciju niti pokušavaju da je kontrolišu. Umesto toga, oni se pouzdaju u reakcije podstaknute adrenalinom i, naravno, na samopouzdanje koje obično prati bes i ozlojeđenost. Osim toga, takve osobe pokazuju vrlo malo zabrinutosti za negativne efekte svog ponašanja na druge ljude, jer ne dovode u pitanje svoju perspektivu, čvrsto verujući da su u pravu.

6R7KCXBEEE

Po pravilu, krivica i odgovornost se uvek pripisuju osobama u njihovom najbližem okruženju. Nemojte preuzimati odgovornost za nečiji problem sa besom. Vaš ozlojeđen ili besan partner će kriviti vas za probleme u vezi – ako ne i druge stvari ili život generalno – i samim tim će biti malo motivisan da nešto menja.

Ovakvi partneri neretko će vas ostavljati, izlaziti iz odnosa, kažnjavati za vaše ponašanje – jer ste vi ti koji treba da se promenite i konačno naučite da se ponašate adekvatno. Ali za sve to vreme, imajte na umu da ovo nije vaša stvar. Neretko ćete se naći i u situaciji, sa druge strane, da se pravdate za svoje postupke, dokazujete svoju ljubav i vernost. Iznova i iznova. I to u trenucima kada je osoba besna, neće biti dovoljno. Neće vas čuti, jer kako smo pomenuli, to će verovatno biti povod da se bes kod partnera intenzivira još više. Sačuvajte prisebnost i ne ulazite u tom trenutku ni u kakvu raspravu – jer druga osoba u tom trenutku nema kapacitet da sagleda stvari iz drugačije perspektive. Za sve to vreme, imajte na umu da to nije vaša stvar i vaša bitka. Želećete da pronađete rešenje, verovatno ćete iznaliziti i nuditi razne načine kako biste odobrovoljili patnera i učinili sve da se stvari vrate u normalu. Vrlo verovatno ćete doživljavati osećanja krivice, neadekvatnosti, odbačenosti i nevoljenosti. Možda ćete trpeti agresivne, pa čak i nasilne ispade. I opet, imajte na umu da ovo nema veze sa vama. I zato će se svaki pokušaj da vi uradite nešto i odobrovoljite partnera pokazati kao neuspešna strategija. Vaša reakcija i pokušaji da se približite, nađete rešenje, zapravo mogu biti potkrepljenje za njih i na taj način će nastaviti da se ponašaju na isti način svaki naredni put.

Još jedna važna stvar u vezi sa besom je to što obično radi i protiv interesa osobe koja ga na pomenuti način manifestuje. Besni i ozlojeđeni ljudi bi lako mogli dobiti dijagnozu narcističkog poremećaja ličnosti. Ako ništa drugo, svakako je neetično i odvažno ovako nešto zaključiti. Ipak, svi mi ljudi smo, u stanju besa i ozlojeđenosti, do određene mere narcistični. Prilikom provale adrenalina svi se osećaju kao da imaju pravo i kao da su važniji od onih koji su navodno stimulisali taj bes. Svi imaju snažan doživljaj lažnog samopouzdanja (ako ne i arogancije), koji im „daje za pravo“ da manipulišu i ovde po pravilu izostaje empatija za druge ljude.

Stanje besa i ozlojeđenosti karakteriše usko i rigidno mišljenje koje samo intenzivira negativne aspekte ponašanja ili situacije. Tendencija besnih je da pripišu zlobu, nesposobnost i neadekvatnost onima koji se ne slažu sa njima, i to nužno otežava svaki pokušaj razgovara, tj. pregovora. Skloni su da obezvrede one koji su navodno izazvali bes kod njih. Čak i ukoliko biraju da ga ne izražavaju otvoreno, manifestacija će biti negativna i gotovo sigurno će biti sastavni deo bliskog odnosa. Ovakvi partneri su neretko nepoverljivi i imaju potrebu za kontrolom. Gde ste i sa kim proveli svoje vreme, šta ste radili… odnosno da li ste se ponašali adekvatno i, još gore, da li ste vi adekvatni.

U ovakvom odnosu je teško ostati, bez obzira na svu ljubav i veru da stvari mogu biti drugačije (jer sećamo se, nekada jesu bile drugačije) – bude lepo, imamo doživljaj voljenosti, snažne privlačnosti… Ipak, većinu vremena možemo imati doživljaj da se davimo u očaju i nemoći da stvari dokažemo, promenimo i učinimo boljim. Takođe, iz ovakvog odnosa je po pravilu teško izaći. Uvek ostaje nada da će se osoba promeniti, da će doći momenat kada će uvideti da mi zapravo imamo ljubav za njih. Postoji verovatnoća da ćemo se zadovoljiti malim znacima pažnje i naklonosti i ljubavi kada se pojave i to će nam dati veru da stvari ipak mogu funkcionisati dobro.

BC191THB8U

U ovakvom odnosu je važno sačuvati sebe. Svakoga dana, svesno iznova birati da čuvamo sebe i biramo sebe na prvom mestu. Jer to je mera. Birati da ne izgubimo sebe udovoljavajući. Birati da ne izgubimo sebe nameštajući se spram nekog. Jer, izgubiti sebe je nekada tako lako, amože se desiti svima. Iz trećeg lica je sve lakše sagledati, pa nam se čini kada se to dešava nekom drugom, kako bismo mi lako iz toga izašli.  Da, logično, nasilje i zastrašivanje ne smeju da budu opcija. Niko ne sme da vas ugrožava, niti sme da se desi da imate strah pored svog partnera, pored osobe koja bi zapravo trebalo da vam bude najveća podrška i vaša sigurna baza, odstupnica od svih opasnosti koje nosi spoljni svet.

Šta raditi ukoliko se desi da imamo posla sa partnerom koji ima napade besa i koji otvoreno izražava svoju agresivnost?

Većina terapeuta bi se saglasila u tome da treba sebe zaštititi i izaći iz takvog odnosa. Ipak, u praksi se neretko dešava da ipak biramo, iz različitih razloga, da ostanemo u takvom odnosu bar dovoljno dugo da u navratima možemo biti objektivno ozbiljno ugroženi. I kada se dogodi da se partner tako ponaša, logično se nameće odgovor: trebalo bi da držimo do sebe, čuvamo svoje dostojanstvo, borimo se za sebe i nikako ne trpimo takvo maltretiranje. Bez obzira koliko nas partner grubo tretira, iako bi takav odgovor, složićemo se, bio adekvatan – ipak bi mogao biti (a najčešće i jeste) opasan po nas.

Bilo da vam partner upućuje izjave pune mržnje ili bolne optužbe (i nevažno jesu li istinite ili nisu, verovatno su bez obzira na to preterane), ljudima koji su besni očajnički je potrebna druga osoba da ih čuje. Osim ako vas zaista ugrožava i ukoliko niste u mogućnosti jasno da mislite, ako ne možete emocionalno da se kontrolišete i ukoliko vas zastrašuje –  verovatno je najbolje ostati u konkretnoj situaciji i prihvatiti sve ono što nadolazi na vas.  Iako niko ne zaslužuje da ga neko tretira na takav nasilan način, vaš pokušaj da se branite, svađate ili napustite situaciju u tom trenutku može od strane takve osobe biti doživljen uvredljivo, kao da ga ne shvatate ozbiljno i još gore, kao da niste voljni čak ni da ga saslušate. U tom trenutku je važno da iz situacije izađete bezbedno, te to nekada podrazumeva ostanak u neprijatnoj situaciji i prihvatanje svega onoga što partner radi, sa ciljem da ne dajemo povod da se razbesni još više i sa ciljem da sačekamo da opasnost prođe. Kada opasnost prođe, ostaje prostora da ipak dobro promislite šta je to što takav partner i takav partnerski odnos dugoročno nosi po vas, vaše bližnje ili decu. I uvek imajte na umu, bez obzira na uverenja, vi niste ti koji će uneti promenu.

VXID1R1JII

Imajući u vidu sve navedeno, besni i ozlojeđeni ljudi će vrlo verovatno doživeti svaki naš pokušaj da ih motivišemo na promenu ugrožavajuće, kao manipulaciju, ako ne i zlostavljanje. Reakcije drugih ljudi će imati tendenciju da pogoršavaju stanje. Važno je imati na umu da će njihovi emocionalni kapaciteti i pogled na svet bivati uži i rigidniji pri svakom pokušaju i zahtevu da budu fleksibilniji i širih shvatanja. Ovakva postavka stvari kod ljudi koji su skloni takvom reagovanju tek ima tendenciju možda da se promeni sa nekim vrlo bolnim, intenzivnim životnim iskustvima koja dovode u pitanje dotadašnja duboka uverenja koja osoba ima. Dakle, svaki naš pokušaj da primoramo partnera na promenu, vrlo verovatno će rezultirati pogoršanjem situacije. Iz tog razloga je najvažnije fokusirati se na sebe, na naše sopstveno isceljenje i blagostanje. Nije isključeno ni da je to najsaosećajnija stvar koju možemo učiniti dugoročno čak i za svog partnera.

Autor: Jelena Jung

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *