Kako da nas kriza ne slomi nego ojača?

Kategorija: Psihosaveti

bigstock-Flower-In-Asphalt-6418224

Često imamo priliku da čujemo “da ono što nas ne ubije to nas ojača” ili da je “svaka kriza nova šansa”. To su životne mudrosti čiju istinitost više ne dovodimo u pitanje, ali ono što jeste pitanje je od čega to zavisi da li ćemo na negativne događaje reagovati kao na pretnju ili kao na izazov? Da li smo rođenjem obdareni specijalnim sposobnostima ili to zavisi od intenziteta nepovoljne situacije, ili pak možemo naučiti kako da pomognemo sebi?

Činjenica je da se ljudi individualno razlikuju u otpornosti na stres, što je delimično i genetski uslovljeno. Takođe, uticajna je i specifična lična istorija pojedinca i intenzitet nepovoljnih događaja, što zbog subjektivnog značenja koje mu se pridaje, što zbog objektivne destruktivnosti (prirodne katastrofe, ratovi). Ipak, i dalje možemo nešto učiniti povodom načina na koji reagujemo na stres, jer su strategije koje koristimo u njegovom prevladavanju naučene tokom života, pa se stoga mogu menjati ukoliko ne dovode do željenog cilja.

Jedan od naučno proverenih načina kontrole i regulacije sopstvenih emocionalnih reakcija je način na koji razmišljamo povodom nepovoljne situacije u kojoj se nalazimo ili kojoj svedočimo. Savremeni naučnici u domenu mentalnog zdravlja sugerišu da kognitivne strategije, odnosno način razmišljanja u stresnoj situaciji, može biti vredan izvor prevencije, ali i mehanizama lečenja kada dođe do ozbiljnijih psihičkih tegoba.

10943225_10153075561994810_1330644116_n

Kao korisni i konstruktivni načini razmišljanja koji dovode do redukcije negativnih emocija i sprečavaju da se one razviju  u teže emocionalne probleme preporučuju se:

Planiranje rešenja problematične situacije: Razmišljanje o tome šta preduzeti da bi se prevladala stresna situacija. Pored izlistavanja što više mogućih rešenja, bira se ono najkonstruktivnije i najpraktičnije.

Pozitivna preformulacija događaja: Sagledavanje pozitivnih strana događaja važnih za samorazvoj osobe. Drugim rečima, razmišljamo šta možemo naučiti iz te situacije.

Razmišljanje u perspektivi: Razmišljanje usmereno na umanjivanje budućih posledica događaja. Često nam se u početku posledice nepovoljnih događaja mogu činiti daleko većim i težim nego što zapravo jesu. Ukoliko razmišljamo o tome šta će stvarno za nas značiti ovaj nepovoljni događaj u budućnosti, nikako ne znači da minimiziramo štetu ili se samoobmanjujemo, već predstavlja “razužasavanje” i uviđanje da se ipak nije desilo najgore.

Pozitivno refokusiranje: Razmišljanje o nečemu prijatnom i umirujućem umesto o stresnom događaju. Ovo je strategija koja se koristi za trenutnu stabilizaciju i redukciju uzmenirenosti, i nema za funkciju potiskivanje negativnih emocija.

Prihvatanje: Odnosi se na misli koje nas navode da prihvatimo okolnosti na koje ne možemo da utičemo, kao i na prihvatanje postojanja negativnih emocija i stanja kroz koje prolazimo. Dakle, ovo je nasuprot poricanju problema. Takođe, ovakvo mišljenje ne predstavlja prepuštanje stihiji kao način rešavanja problema.

sad-man-with-umbrella-walking-in-a-lonely-street-digital-art-artwork-1280x800-1

Strategije koje valja izbegavati ili menjati ako smo im skloni, jesu sledeći načini razmišljanja koji obično produbljuju problem i često vode ka razvoju ozbiljnih emocionalnih teškoća i psihopatoloških tegoba (kao što su anksioznost, depresija, intenzivan bes):

Ruminacija: Usmerenost na sopstvena osećanja i misli o negativnom događaju, stalno vraćanje i ponavljanje (premotavanje) sadržaja vezanih za stresni događaj, u bukvalnom prevodu “preživanje”.

Samookrivljavanje: Opterećenost sopstvenom krivicom u misaonom sadržaju.

 Okrivljavanje drugih: Prebacivanje krivice na okolinu i okolnosti koja ima za cilj negiranje sopstvene odgovornosti.

Katastrofiziranje: Prenaglašavanje negativnih strana i posledica uznemirujućeg događaja.

Prepuštanje: Mirenje sa sudbinom kojoj nije cilj prihvatanje onog što se prihvatiti mora, već prepuštanje okolnostima zbog toga što je traženje boljeg rešenja frustrirajuće ili teško.

Opšte  pravilo koje se uočava u prikazanim strategijama mišljenja  je isto ono što se uočava na nivou ponašanja u svakodnevnom iskustvu – aktivnost (u smislu mentalne obrade sadržaja i eksperimentisanje sa mogućim novim rešenjima), smatra se zaštitinim faktorom mentalnog zdravlja, nasuprot pasivnosti i prepuštanju. Ovo su samo neke od strategija prevladavanja na koje možemo sami da utičemo. Nikako ne treba zanemariti moć socijalne podrške, prijateljskih i porodičnih veza, kao i podršku ljudi koju su prošli kroz sličnu krizu, što je u ovakvim situacijama za mnoge ljude nezamenljivo.

Literatura:

Garnefski, N., Kraaij, V., & Spinhoven, P. (2001). Negative life events, cognitive emotion regulation and emotional problems. Personality and Individual Differences, 30, 1311-1327.

Garnefski, N.,Van den Komer,T., Kraaij, V., Teerds, J., Legerstee.,J,, & Onstein., E. (2002). The relationship between cognitive emotion regulation strategies and emotional problems: Comparison between a clinical and a non-clinical sample. European Journal of Personality, 16, 403-420

Garnefski, N., & Kraaij, V. (2006a). Relationship between cognitive emotion regulation strategies and depressive symptoms: Comparative study of five specific samples. Personality and Individual Differences, 40, 1659-1669.

Autor: Dr Stanislava Popov, psihoterapeut

Comments

comments

1 komentar

  1. Pingback: Sindrom izgaranja: Moda, epidemija ili nešto treće? | ASOCIJACIJA PSIHOLOŠKIH I POLIGRAFSKIH ISPITIVANJA

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *