Nakon što sam otišla na svoje prvo internacionalno usavršavanje, bilo mi je jasno da ću čitavo iskustvo jednostavno morati da ponovim. U želji da ponovo doživim taj sjajni osećaj pripadanja, uskoro sam se zatekla u situaciji da se prijavljujem na sve treninge, radionice, razmene, obuke, seminare… sve što je moglo da se uklopi u moj već napakovan raspored.
Naravno, usedile su negativne posledice. Najočiglednije su bile manje sna i poremećen bioritam, kao i odlaganje pojedinih obaveza (ispita pre svega). Osim toga, nije svako iskustvo bilo dobro, mnogo toga me je razočaralo. Ipak, ja sam se i dalje revnosno prijavljivala za sve što mi je bilo zanimljivo i što je moglo voditi ličnom ili profesionalnom usavršavanju.
Zašto?
Potencijalni odgovor na ovo pitanje je fenomen novijeg doba poznat kao FoMO. FoMO, ili Fear of missing out (strah od propuštanja prilike), se opisuje kao osećaj da postoje bolje stvari koje bismo mogli da radimo u ovom trenutku umesto onoga što zaista radimo. To je osećaj da propuštamo nešto od velike važnosti (socijalna interakcija ili novo iskustvo) što drugi doživljavaju.
Stručnjaci navode da do pojave ili intenziviranja straha od propuštanja prilika može doći usled nedovoljno zadovoljenih psiholoških, a pre svega socijalnih, potreba. Kod adolescenata su često u pitanju potreba za pripadanjem i potreba za popularnošću.
Ankete su pokazale da gotovo tri četvrtine mladih doživljava FoMO, te da se suočavaju sa intenzivnim osećajem nelagode kada postoji rizik da će propustiti neku priliku, odnosno neko iskustvo. Istraživanje sprovedeno u Bosni i Hercegovini pokazuje da je 30% ispitanih učenika (prosečne starosti 13 godina) pod rizikom od razvijanja straha od propuštanja prilika, dok njih 20% pokazuje sve simptome ovog fenomena.
FoMO i društvene mreže
Istraživače je posebno interesovalo u kakvoj su vezi FoMO i upotreba društvenih mreža. Istraživanje koje je uključivalo adolescente (prosečne starosti 16.41 godina) utvrdilo je da potrebe za pripadanjem i popularnošću intenziviraju FoMO, a to posledično vodi ka intenzivnijoj upotrebi Facebooka. Studija sprovedena na uzorku studenata jednog američkog univerziteta, pokazuje da je FoMO u pozitivnoj korelaciji sa vremenom provedenim na društvenim mrežama.
Povezanost straha od propuštanja prilika i upotrebe društvenih mreža može se jednostavno objasniti kada se uzme u obzir da je jedna od manifestacija ovog fenomena želja da se ostane u kontinuiranoj vezi sa onim što drugi rade. Društvene mreže danas su upravo platforme za pokazivanje onoga što nam se dešava i što trenutno radimo, te kao takve nude baš ono što je potrebno ljudima koji pokazuju znake FoMO-a.
FoMO i mentalno zdravlje
Već pomenuta američka studija došla je i do rezultata po kojima je visok strah od propuštanja prilika u pozitivnoj korelaciji sa simptomima depresije i fizičkim simptomima, a u negativnoj je vezi sa svesnom pažnjom. Najvažniji je podatak da kada se FoMO uvede u model za predviđanje simptoma depresije, vreme provedeno na društvenim mrežama prestaje da bude značajan prediktor. Jedno od ponuđenih objašnjenja za vezu između straha od propuštanja prilika i depresivnih osećanja je sledeće – FoMO umanjuje osećaj da smo doneli pravu odluku i izaziva sumnju u sebe.
Više istraživanja ukazalo je na povezanost FoMO-a i negativnih iskustava. Pokazalo se da je FoMO negativno povezan sa raspoloženjem i zadovoljstvom životom. Druga važna korelacija koju su psihološka istraživanja otkrila je između straha od propuštanja prilika i nivoa doživljenog stresa. Istraživanje sprovedeno sa studentima u Kanadi otkrilo je korelaciju između straha od propuštanja prilika i negativnog afekta, umora, stresa, fizičkih simptoma i nedovoljno sna.
Umesto zaključka
Na samom kraju važno je naglasiti – pokazivanje interesovanja za veliki broj različitih stvari ne znači automatski da pokazujete znake FoMO-a, niti da ćete iskusiti sve negativne posledice istog. Priznajem, u mom slučaju, FoMO je doveo do nekih negativnih konsekvenci, ali se ovaj strah pokazao i kao koristan. Zahvaljujući njemu doživela sam neka neverovatna iskustva i otkrila stvari o sebi i svetu. Više se ne prijavljujem stihijski za svaki događaj koji deluje zanimljivo; sada znam šta mi se dopada i ka tome stremim.
Ako je FoMO deo i vašeg iskustva, zapitajte se da li su tuđa iskustva zaista tako dobra kao što (ulepšane) fotografije na Instagramu sugerišu. Preispitivanje sebe je uvek dobar početak u izgradnji života kakav želimo.
Reference:
Baker, Z. G., Krieger, H., & LeRoy, A. S. (2016). Fear of missing out: Relationships with depression, mindfulness, and physical symptoms. Translational Issues in Psychological Science, 2(3), 275.
Beyens, I., Frison, E., & Eggermont, S. (2016). “I don’t want to miss a thing”: Adolescents’ fear of missing out and its relationship to adolescents’ social needs, Facebook use, and Facebook related stress. Computers in Human Behavior, 64, 1-8.
Milyavskaya, M., Saffran, M., Hope, N., & Koestner, R. (2018). Fear of missing out: prevalence, dynamics, and consequences of experiencing FOMO. Motivation and Emotion, 42(5), 725-737.
Przybylski, A. K., Murayama, K., DeHaan, C. R., & Gladwell, V. (2013). Motivational, emotional, and behavioral correlates of fear of missing out. Computers in Human Behavior, 29(4), 1841-1848.
Autor: Jelena Milošević
