Da li ste saosećajna osoba?

Kategorija: Psihosaveti

4599642912

Zbog toliko saveta za samopomoć i istraživanja koja imaju za cilj da nam pomognu da budemo srećniji, postaje očigledno da je traganje za srećom u modi – ali kako da stignete do nje?

Dalaj Lama je jednom rekao: “Ako želiš da drugi budu srećni, postupaj vođen saosećanjem. Ako ti želiš da budeš srećan, postupaj vođen saosećanjem.” U njegovim rečima nalazi se jednostavna istina: uprkos popularnom uverenju da sreća zavisi samo od vas, za njeno postizanje niste bitni samo vi, već i vaše veze i interakcije sa drugima.

“Kada osećamo brigu ili ljubav prema drugima, osećamo se bolje”, kaže klinički psiholog Lisa Fajerston za Hafington post. “Svi želimo da budemo voljeni, a ustvari se mnogo bolje osećamo kada volimo – a ljubaznost i saosećanje čine da osećamo još više ljubavi.”

Dobru vest za sve one koji se ne prepoznaju kao previše empatični donosi istraživanje koje pokazuje da je empatija navika na kojoj se može raditi. Dakle, kako možete saznati jeste li saosećajni ili ne? Nudimo vam 8 znakova koji će vam u tome pomoći.

1. Pronalaženje sličnosti sa drugim ljudima

helping-others-ws3Saosećajni ljudi znaju kako je to nemati sreće, imaju to na umu i u skladu sa tim razvijaju svoju empatiju, bilo volontiranjem ili jednostavnim povezivanjem. “Saosećajni ljudi veoma su usmereni ka spolja, oni razmišljaju i brinu o drugima”, kaže Fajerstonova. “Oni imaju sposobnost da se poistovete sa osećanjima drugih, pa su zato omiljeni u društvu.”

Ispostavilo se da postoji naučno objašnjenje zašto osećamo saosećanje prema ljudima koji su bili u sličnoj situaciji kao i mi. U jednom malom istraživanju, naučnici su pronašli da se saosećanje povećava kada postoji nešto zajedničko sa drugom osobom. “Ovi rezultati govore da saosećanje koje osećamo prema drugima ne zavisi samo od onoga što im se desilo: ako se u našem mozgu stvori veza između “žrtve” i nas samih – čak i neka nevažna – naše saosećanje za nju ili njega će se veoma pojačati”, izveštava jedan od istraživača i profesor psihologije Dejvid Desteno za Njujork tajms.

2. Nestavljanje naglaska na novac

Ako novac ne kupuje sreću, onda, sudeći po istraživanjima Univerziteta Berkli u Kaliforniji, ne kupuje ni saosećanje. U jednoj studiji, istraživači su pronašli da, kako neko napreduje na socijalnoj lestvici, njegovo ili njeno saosećanje za druge opada. Nalazi su u skladu sa postojećim istraživanjem koje je pokazalo da viši socijalni status negativno utiče na sposobnost osobe da u interakciji obrati pažnju na probleme drugih ljudi.

3. Raditi na svojoj empatiji

Fajerstonova kaže da je najvažnija komponenta saosećanja vraćanje, čak i u malim količinama. “Kada uradimo nešto što je brižno i puno ljubavi, mi dobijamo još više ljubavi za uzvrat”, objašnjava ona. Zbog toga saosećajni ljudi rade na svojoj dobroti, volontiranjem ili jednostavno time što su rame za plakanje – i srećni su zbog toga. “Ako tragate za srećom, nećete postati srećni, kao što biste bili kada biste tragali za velikodušnošću. Dostizanje sreće na hedonističan način kod većine ljudi ne funkcioniše.”

4. Biti dobar prema sebi

love-yourself“Samosaosećanje je stvarno, ali stvarno ključ da postanete još saosećajnija osoba,” objašnjava Fajerstonova.” Teško je osećati nešto prema drugima kada to ne osećamo prema sebi.”

Vežbanje samoljubavi, koje je, kako Fajerstonova kaže, malo drugačije od samopouzdanja, je krucijalno u borbi protiv loših navika i u ostalim aspektima života. “Često mislimo da je da bismo pobedili loše navike potrebno da pobedimo sebe. Međutim, samosaosećanje je prvi korak u promeni bilo kog ponašanja koje želimo da menjamo.” A tu je i nauka da to potvrdi: sudeći po istraživanju Berkli univerziteta u Kaliforniji, oni koji primenjuju samosaosećanje su motivisaniji da poboljšaju sebe i prate svoje ciljeve.

5. Podučavati druge

Saosećajni ljudi ne čuvaju svoja znanja samo za sebe, već žele da ih prenesu na druge. Kako Džen Gruver, motivacioni govornik i pisac, kaže, to je želja koja leži u osnovi svih empatičnih navika. “Istinsko saosećanje znači ulagati svoju snagu, smernice i mudrost u međusobno poboljšanje da biste videli ko ste zaista vi. To znači živeti punim kapacitetom i ne očekivati ništa zauzvrat”, piše ona. “Prava blagodet javlja se kada “učitelji” shvate da je znanje zaista njihovo i da su u mogućnosti da uče druge.”

6. Postizanje pune svesnosti (“mindfulness“)

Kada osećate saosećanje, vi ste celi u tom trenutku. Saosećajni ljudi ne slušaju i proveravaju svoje smart telefone u isto to vreme – oni su prisutni, nude svoje saosećanje na priču koja je pred njima.

mindfulnessPuna svesnost je od velike važnosti za saosećanje, ona vam dozvoljava da se fokusirate na druge pre nego na svoja razmišljanja. “Svesnost nam omogućava da razvijemo drugačiju povezanost sa svojim osećanjima”, objašnjava Fajerstonova. “Osećanja ili misli mogu doći, ali sa svesnošću mi ih možemo videti kao oblake koji plutaju po nebu. Ne dozvoliti da nas sopstvene misli privuku od velike je pomoći.”

7. Imati visoku emocionalnu inteligenciju

Osobe koje se vode svojim saosećanjem, takođe se vode i svojim emocijama. “To je podeljeno – mogućnost da vidite šta se dešava u vašoj glavi, ali i u glavama drugih ljudi”, objašnjava Fajerstonova. “Po mom mišljenju, kada to možemo, mi osećamo veće saosećanje prema drugima.”

Emocionalno inteligentni ljudi su i veoma moralni i istinski se trude da pomognu drugima – moral i altruizam takođe su komponente empatije. Saosećajni ljudi “shvataju da drugi imaju drugačiji pogled na svet od njih – i znaju da nijedan nije ni pogrešan ni ispravan”, kaže Fajerstonova.

8. Pokazivati zahvalnost

“Kada radimo stvari koje nas uveseljavaju i čine da se osećamo dobro – ljudi o tome misle kao o nečemu sebičnom. Međutim, to vrlo često dovodi do toga da se mi bolje ponašamo prema drugima”, kaže Fajerstonova. Zato bi trebalo da se oslanjamo na one pozitivne stvari.

kidgratitudestockBez obzira da li ste ili niste uradili mnogo saosećajnih stvari u životu, velike su šanse da je neko prema vama pokazao saosećanje bar jednom ili dva puta. Empatične osobe ne samo da priznaju činove dobrote prema njima, već i otvoreno izražavaju zahvalnost za njih. “Samo razmišljanje o našoj zahvalnosti drugim ljudima i nas čini srećnim”, kaže Fajerstonova. “Umiruje nas i podstiče da radimo još stvari koje su brižne i pune ljubavi.”

Izvor: Huffington Post
Autor: Lindzi Holms
Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *