Bliski susret sa sindromom balkanskog muškarca

Kategorija: Psihopriča

animated_man_silhouette_between_the_trees-other

Svedoci smo sve većeg nesklada i nerazumevanja između muškaraca i žena u emotivnim vezama koje su produkt veza za jednu noć ili kratkih i neozbiljnih veza gde partneri nisu stigli bolje da se upoznaju i posvete jedno drugom. Mnogi za to krive “brz način života” koji podrazumeva površnost i svakako da ima udela u tome, ali iza toga se krije nedostatak snage individue da se otvori i pokaže onakvim kakva zaista jeste. Strahujući od toga da će partnerka videti nežniju i mekšu stranu muškarca, on stavlja masku i predstavlja se kao čvrst i siguran u sebe.

Iza svakog jakog muškarca krije se njegova nežnija strana koju skriva. Ljudska psiha je uvek stremila ka ravnoteži, pa samim tim što se muškarac više predstavlja kao samostalan, jak i svemoćan, sve je veća nesvesna potreba za brigom, utehom i negom. Iskazivanje ovih strana ličnosti je suprotno onome što nas uče dok smo deca, a to je da balkanski muškarci ne plaču, da su uvek jaki, sposobni i svemogući. Smatram da je osvešćivanje i podsećanje na ovaj vid funkcionisanja značajano u procesu iskorenjivanja i sprečavanja istog jer je priznavanje istine prvi korak ka promeni.

Često čujemo od muškaraca da čeznu za nežnom devojkom koja će ih razumeti i koja će biti “dama na ulici, kurva u krevetu i domaćica u kuhinji”. Mnogi misle da je ovo nemoguće naći i to je apsolutno tačno, jer gore navedeni atributi predstavljaju idealizaciju žene i projekciju muškarčevih nesvesnih želja, a to je da u sebi osveste žensku stranu i u njoj pronađu kurve, domaćice i dame.

Problem muško-ženskih odnosa, iz perspektive muškarca sa balkanskim sindromom, zasniva se na 4 nezaobilazne činjenice koje su u srpskom društvu postale više pravilo nego izuzetak.

1. Muška predstava žene zasnovana na balkanskom mentalitetu – faza učenja rodnih uloga

traditional-gender-rolesObrasci ponašanja se uče u najranijem detinjstvu i u kućnoj atmosferi. Naši učitelji rodnih uloga i moralnih vrednosti jesu naši roditelji. Kako su detetu roditelji prozor u svet, gledajući njihov način funkcionisanja dete pomoću njih uči kako treba da se ponaša i kako ne treba, kao i to šta je dobro, a šta je loše. Uzmimo za primer jednu porodicu koja slavi slavu. Rodbina i prijatelji sede sa domaćinom koji je na čelu stola, a majka i druge žene služe goste. Dete od 8 godina shvata da je majka inferiornija od oca, jer da je obrnuto, otac bi njoj donosio hranu. Poput sunđera, dete upija informaciju da je bitnije da tata prvi jede, a zatim mama. Važno je napomenuti da ovaj način funckionisanja ne prati apsolutno nikakvo objašnjenje koje će podrobnije objasniti detetu ovu majčinu pokornost ocu, stoga dete shvata da je žena tu da služi i zadovolji potrebe muškarca. Zašto? Pa eto, jer tako treba!

U ranijim vremenima se znalo da majka služi oca jer je on umoran došao iz lova, dok je ona zadužena za kućne poslove, ali u današnje vreme, kada su žene i muškarci ravnopravni, ovaj sistem vrednosti je apsolutno nerazumljiv. Ovakav način funkcionisanja urezuje se duboko u svest deteta, poput učenja sa iskustvom, i ostaje kao moralna vrednost koju nije potrebno objašnjavati i dovoditi u pitanje. Takođe, često srećemo muškarce koji odbijaju da peru sudove ukoliko to može žena da uradi. Na pitanje zašto je to tako, odgovaraju – eto, iz principa! I potpuno su u pravu. To je muški princip Balkanca ili kako moja prijateljica sa grupe za psihološku analizu snova šaljivo zove – Balkanoida.

Balkansko funkcionisanje porodice podrazumeva pokornost žene muškarcu koja nije u stanju da pronađe i spozna sebe (a i kako će sve to uraditi pored silnih sudova, veša i prašine?) stoga ona postaje utučena i nezadovoljna svojim životom, a jedini spas jeste da pored uloge dobre majke preuzme ulogu i velike mučenice koja je mnogo patila i trpela za dobrobit porodice.

2. Svest žene da više ne mora tako da bude – faza buđenja

Savremena i jaka žena shvata da ona nije rob tuđih fantazija, već “rob” svojih potreba i želja koje treba da poštuje i sledi. Jaka žena se bori za svoja prava zajedno sa muškarcem kojeg voli, ali prve naučene obrasce ponašanja kod muškaraca, kao i moralna načela i očekivanja rodnih uloga teško je promeniti odjednom. Kada žena iskaže svoje potrebe i želje, često čujemo da se žena “opustila” ili da joj je muškarac “previse ugađao pa je postala alava”. Ovo je pre svega narcističko tumačenje ženinih potreba jer nije žena sama shvatila ko je i šta je, već joj je muškarac to dozvolio jer je mnogo popustljiv. Muško dete je naučilo određen obrazac ponašanja u svojoj kući i taj isti obrazac prenosi na svoju emotivnu vezu.

women-powerOn hoće da ona ustane od stola i da mu donese so za vreme ručka, ali ona to odbija i kaže mu da donese sam. Muškarcu nije jasno zašto ona to neće jer je njegova mama to stalno radila za njegovog tatu i klupko se polako odmotava. Za muškarca koji je vaspitan kao na gore navedenim primerima ovo može biti šok jer je njegova majka primer kako žena treba da funckioniše. Ukoliko njegova izabranica ne funkcioniše na isti ili sličan način, idealna slika žene koju je stvorio u ranom detinjstvu se ne poklapa sa onim što sada ima i tu nastaje problem.

Neophodno je da muškarac shvati da žena prvo treba da pronađe sebe kao individuu koja može nezavisno da funkcioniše i van njegovog sveta, ali je potrebno da zajedno rade na tome da ženin slobodan izbor bude da kroz život ne prolazi sama već sa njim.

3. Problem prihvatanja istine kod muškaraca i borba između familijarnog (naučenog) i individualnog (potreba) – faza konflikta

Pre svega, veliki je problem da muškarac sa tradicionalnim balkanskim shvatanjima prihvati da nešto ne može da funkcioniše onako kako je on zamislio. Ukoliko je to još i funkcionisanje žene koje se ne poklapa sa njegovim planovima, tim gore. U slučaju neprihvatanja žene kao posebne individue koja ima drugačije potrebe od njega, muškarac je sklon bežanju drugoj ženi koja će zadovoljiti njegove fantazije idealne žene. Kada te fantazije nestanu, tu je i treća žena.

man_confusedMoramo razumeti veliki napor kome se balkanski muškarac izlaže u prihvatanju da nešto funkcioniše suprotno od njegovih moralnih načela. U trenutku kada muškarac to uviđa, u njemu se ne ruši samo idealna slika žene koju ima pored sebe, već se nesvesno brišu pečati koji su obeležili njegovo detinjistvo za koje vezuje osećaj bezbrižnosti i nege koje vezuje za majku.

Ukoliko je muškarac spreman da se menja kako bi svoj odnos sa ženom poboljšao, prepreka na koju nailazi izuzetno je velika. Obrasci ponašanja koji su naučeni u najranijem detinjstvu i koje primenjujemo tokom života postaju deo nas. Kada pokušavamo da ih promenimo, ulažemo veliki napor i to je jednako kao kada pokušavamo da promenimo instiktivne i nesvesne radnje koje obavljamo svakodnevno. Muškarac koji je osvestio svoju “mračniju” i konzervativniju stranu nalazi se na dugačkom i mučnom, ali i na plemenitijem i zdravijem putu.

4. Rad na sebi – faza promene

Da bi došlo do promene, neophodno je prihvatiti istinu, kakva god ona bila. Ukoliko muškarac sa balkanskim sindromom želi da se menja, neophodno je da prihvati taj deo sebe i krene putem promene. U suprotnom, bilo bi kao da lečite alkoholičara koji ne priznaje svoju zavisnost. Muškarac koji ne prihvata i koji ne želi promenu, zadovoljan je ženom dokle god su njegove projekcije na snazi. Čim one nestanu, nastaje nezadovoljstvo i bežanje u nove fantazije. Njegova potraga se nastavlja za idealnom ženom i vezom koja će funckionisati po istom ili sličnom šablonu kao njegova primarna porodica.

Creative-man-and-woman-silhouettes-vector-set-02

Tokom sopstvenog iskustva u krugovima psihoterapije i radu na sebi, okružen nežnijim polom, shvatam koliko snage pojedine devojke ulažu u svoje veze. Uvek se prijatno iznenadim kada vidim devojku koja ima problema sa svojim partnerom i traži način da tu vezu poboljša. Slušajući probleme devojaka, uviđam da i dalje mnoge veze podrazumevaju patrijarhalni način funkcionisanja koji je u današnje vreme podjednako koban za oba pola. Patrijarhat je dijametralno suprotan rodnoj ravnopravnosti. Nažalost, broj muškaraca koji se obraća za pomoć znatno je manji u poređenju sa brojem žena. Tekst je posvećen svima koji su imali i imaju susret sa sindromom balkanskog muškarca i pisan je u nameri da razume a ne da kritikuje problem istog. Ne smemo da zaboravimo da je svaki odnos kokreacija, što znači da nije samo jedna strana odgovorna za odnos koji postoji između partnera.

Autor: Stojan Mišić

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *