7 načina za povećanje kreativnosti

Verovatno svako ljudsko biće poseduje kapacitet za kreativnost, samo je pitanje da li uspe da ga razvije, odnosno svoju kreativnost usmeri u dobrom pravcu. Ipak, postoje vremena kada i najkreativniji umovi zakažu – osećaju da im je dosadno, vrte se u krug sa svojim idejama ili imaju osećaj da su naišli na “kreativni zid” i ne uspevaju da ga savladaju. Oblast kreativnosti se vrlo obilno i posvećeno istražuje, a evo 7 načina za povećanje kreativnosti čija efikasnost je empirijski potvrđena.

1. Psihološka distanca

Ljudi obično preduzimaju mere udaljavanja od kreativne blokade tako što naprave pauzu, ali psihološka distanca može da ima daleko bolje efekte.

Učesnici jedne studije koji su imali direkciju da misle o svom zadatku koji treba da izvrše kao da je dalek od njih, rešili su dvostruko više zadataka u odnosu na grupu koja je svoj zadatak doživljavala kao blizak (Jia et al., 2009).

Kako? Probajte svoj kreativni zadatak da zamislite kao dalek i nepovezan sa vama na bilo koji način. Ovakav pristup može dovesti do pomeranja granica koje u razmišljanju sami sebi namećemo.

2. Put u budućnost

Kao i psihološka, vremenska distanca može povećati kreativnost.

Forster i saradnici (2004) rekli su ispitanicima da misle o tome kako će njihovi životi izgledali za godinu dana. Oni su imali više pronicljivih i kreativnih rešenja za aktuelne probleme nego oni koji su razmišljali kako će im život izgledati sutra.

Kako? Vremenski se projektujte – gledajte na svoj zadatak kao da je jednu, deset ili hiljadu godina daleko od vas.

3. Stimulisanje apsurdom

Naš um je predodređen da nalazi smisao u svemu što se desilo. Što su događaji više apsurdni, teže je pristupiti im u svrhe pronalaženja smisla i značenja.

Ispitanici u jednoj studiji čitali su apsurdnu pripovetku Franca Kafke pre nego što su pristupali zadatku prepoznavanja obrazaca (Proulx, 2009). U poređenju sa kontrolnom grupom ispitanika, oni koji su čitali Kafkinu priču pokazali su pojačanu nesvesnu sposobnost da prepoznaju skrivene obrasce.

Kako? Čitajte “Alisu u Zemlji čuda”, Kafkinu “Metamorfozu” ili bilo koje drugo remek-delo apsurda. Apsurd je kao koncept neprijatelj smislu, stoga povećava kreativnost.

4. Iskoristite loša raspoloženja

Pozitivna emocionalna stanja poboljšavaju fleksibilno mišljenje i rešavanje problema, pa se generalno smatraju prijateljem kreativnosti. Međutim, negativne emocije takođe mogu dovesti do povećanja kreativnosti.

Jedna studija sprovedena sa 161 zaposlenom pokazala je da se kreativnost povećala kada su i pozitivne i negative emocije doživljavane intenzivno (George & Zhou, 2007). Izgleda da su zaposleni dramatične događaje na svojim radnim mestima koristili na konstruktivan način.

Kako? Negativna raspoloženja mogu biti neprijatelji kreativnosti, ali pokušajte da nađete način da ih konstruktivno iskoristite – možete biti iznenađeni efektima.

5. Kombinovanje suprotnosti

Intervjui sa 22 dobitnika Nobelove nagrade u oblastima fiziologije, hemije, medicine i fizike, kao i pisci koji su dobitnici Pulicerove nagrade, uključujući i druge umetnike pokazali su iznenađujuću sličnost u kreativnim procesima ovih pojedinaca (Rothenberg, 1996).

Nazvano “janusovsko mišljenje” po rimskom bogu Janusu, ono podrazumeva kreiranje višestrukih istovremenih suprotnosti. Na ovaj način generišu se ideje, koje obično nisu vidljive u krajnjem proizvodu – teoriji ili umetničkom delu.

Pretpostavlja se da je fizičar Nil Bor koristio janusovsko mišljenje kako bi došao do principa komplementarnosti u kvatnoj teoriji (koji kaže da se jedan predmet može odvojeno analizirati ako se posmatra kao da ima nekoliko međusobno kontradiktornih karakteristika).

Kako? Definišite međusobno isključive opcije, isprobajte nemoguće kombinacije. Ako sve to ne bude imalo rezultata, molite se bogu Janusu. Možda humor, kao opozit od očaja, pomogne. 🙂

6. Linija najvećeg otpora

Kada nastoje da budu kreativni, ljudi obično biraju manje težak put – idu takozvanom linijom najmanjeg otpora, tako što nadograđuju već postojeće ideje (Ward, 1994). To nije nikakav problem, sve dok i dalje ima kreativnog upliva i prvobitna ideja se besomučno ne ponavlja.

Ako ste ipak pobornik kompletno svežih ideja, može vas frustrirati rad na nečemu što već definitivno postoji. Linija najvećeg otpora može voditi kreativnijim, rešenjima “van kutije” (“thinking outside the box“).

Kako? Baš zato što je tako najlakše uraditi, ovom linijom prošao je svaki čovek. I njegov pas. Zato probajte da skrenete sa tog puta.

7. Re-konceptualizacija

Ljudi često žure da daju odgovor pre nego što uopšte stignu da promisle o pitanju. Jedno istraživanje pokazalo je da vreme provedeno u redefinisanju problema može biti izuzetno korisno.

Mamford i saradnici (1994) utvrdili su da su učesnici u eksperimentu imali kvalitetnije ideje kada su iznova definisali svoje probleme posmatrajući ih iz različitih uglova pre nego što su pristupili samom rešenju. Slični rezultati dobijeni su u jednoj umetničkoj studiji gde je pokazano da oni koji su fokusirani na pronalaske u fazi formulisanja problema stvaraju kreativnija umetnička dela (Csikszentmihalyi & Getzels, 1971).

Kako? Zaboravite na rešenje, koncentrišite se na problem. Postavljate li prava pitanja?

Svakodnevna kreativnost

Uprkos pozivanju na istraživanja i spominjanje dobitnika Nobelovih nagrada i umetnika, ovo su metode koje svi možemo koristiti u svojim svakodnevnim životima.

Kombinovanje suprotnosti, odabir linije najvećeg otpora, upotreba apsurda, distance i odmora mogu vam biti od pomoći, bilo da je u pitanju odabir poklona za prijatelja, planiranje novog pravca u karijeri ili odluka šta ćete raditi za vikend. Kreativnost u svakodnevnom životu izražena kroz ovakve “sitnice” podjednako je važna kao i ona koju koristimo u radu ili stvaralaštvu.

Izvor: Spring

Prevod i adaptacija: Ina Poljak

Comments

comments